Међу непојамним непочинствима и лажима наших дана издваја се непочинство у форми оптужби против Митрополита Јоаникија због наводног прикривања педофилије у СПЦ, оптужба за нешто што се не може ни замислити, што је најнижи стадиј људског пада, нешто што је најниже на лествици нискости, нешто што је тотална супротност једном тако сабраном и чистом молитвеном духу какав је Митрополит Јоаникије.
Таква лаж, таква наказна оптужба, таква погана замисао, могућа је искључиво у духу инквизиције, и савремени инквизитори се тиме баве, све што раде заснивају на лажи тражећи најневиније да покушају да их каљају приписујући им најниже страсти. Таква мрачна досјетка је из регистра тих инквизиторских дубоко нељудских, аморалних, средстава којима се користе они који насрћу на часни лик Митрополита Јоаникија.
Све се чини однекуд познато, ријечи Достојевског о лажи објашњавају стадиј распада друштва у ком живимо, и стадиј духовне болести времена које живимо, у ком је лаж замијенила истину: Човјек који лаже себи, и вјерује у своје лажи, постаје неспособан да препозна истину, у себи или у икоме другом, и напосљетку губи поштовање за себе и за друге. Када нема поштовања за никога, не може више да воли, и у себи, повинује се својим импулсима, одаје се најнижим формама ужитка и понаша се на крају као животиња у задовољавању својих порока. И све то долази од лагања – другима и себи.
Извор: Радомир Уљаревић/Фејсбук
