Piše: Marija Stankov
Zaposleni u Srbiji rade više od skoro svih svojih balkanskih i evropskih komšija, a zarađuju najmanje, pokazuju najnoviji podaci Eurostata. Najnoviji podaci Eurostata pokazuju da su zaposleni u Srbiji u 2025. godini radili u proseku 40,6 sati nedeljno, 5-6 sati više nego što je to prosek u zemaljama Evropske unije, gde se radilo 35,9 sati. Istovremeno u Srbiji se najmanje zarađuje.
U Evropi su jedino zaposleni u Bosni i Hercegovini radili više nego radnici u Srbiji i to 40,9 sati nedeljno, dok je prosek Turske 42,4 sati.
Za puno radno vreme u Srbiji su žene u proseku radile 40,8 sati, a muškarci 42,3 sati nedeljno. Za posao sa pola radnog vremena muškarci i žene su radili 21,2 časova nedeljno.
Prosečna mesečna neto zarada u Srbiji tokom 2025. godine iznosila je 109.468 dinara, odnoso 932 evra računajući po trenutnom kursu.
Ekonomista Saša Đogović objašnjava za Novu ekonomiju da je produktivnost rada u Srbiji mala, odnosno zbog loše privredne strukture najviše zaposlenih je na pozicijiama koje su malo produktivne i malo plaćene.
„Ukoliko vašim zaposlenima treba više vremena da zarade ono što neko drugi može da zaradi za manje radnih sati, to je znak da nešto nije u redu. Produktivnost rada je niska, privredna sturkura zahteva veći angažmane radne snage, a zarade su manje“, objašnjava on dodajući da je potencijalno rešenje u jačanju domaćeg preduzetništva i privlačenju visokotehnoloških investicija.
Prosečna medijalna neto zarada iznosila je 83.790 dinara, što znači da je polovina zaposlenih u Srbiji zarađivala ovaj ili manji iznos mesečno u 2025. godini.
Poređenje prosečnih mesečnih plata u 2024. godini u regionu pokazuje da je Srbija imala skoro pa najniže zarade u regionu i to za više sati provedenih na poslu.
Najviše se zarađivalo u Sloveniji, zatim u Hrvatskoj, pa Bugarskoj i Mađarskoj. Prosečna godišnja zarada u Hrvatskoj je iznosila oko 1.457 evra mesečno pokauju podaci Državnog zavoda za statistiku.
Prosečna godišnja zarada u Bugarskoj u 2025. godini iznosila je 31.239 BGN odnosno oko 16.000 evra, što je oko 1.331 evra mesečno, podaci su Nacionalnog statističkog instituta Bugarske.
Zaposleni u Mađarskoj su u 2025. godini su zarađivali u proseku 486.800 forinti mesečno, to jest 1.210 evra mesečno, preneo je Budapest Tajms.
Zaposleni u Severnoj Makedoniji su zarađivali manje od radnika u Srbiji, njihova prosečna mesečna zarada iznosila je 45.227 denara odnosno oko 735 evra.
Zaposleni u Srbiji najviše radili, a najmanje zarađivali u Evropi i u 2024. godine, čak četiri puta manje nego što je to standard u Evropskoj uniji.
U 2024. godini se u Evropskoj uniji u proseku radilo 35,8 sati nedeljno, a u Srbiji 41,2 sata nedeljno. Te godine su zaposleni u Srbiji najviše radili u Evropi, čak više i od zaposlenih u BiH. Jedino su u Turskoj radili više i to 42,9 sati nedeljno.
Podaci Eurostata za poslednju dostupnu godinu pokazuju da je prosečna godišnja plata u Evropskoj uniji 2024. godina iznosila oko 40.000 evra, dok je godišnja zarada 2024. godine u Srbiji iznosila 1.177.716 dinara odnosno 10.070 evra računajući po trenutnom kursu. Što znači da je standard Evropske unije bio je veći gotovo četiri puta.
Većina zapadnoevropskih zemalja našla se iznad proseka Evropske unije, a najniže prosečne plate beleže države istočne Evrope, kao što su Bugarska sa oko 15.387 evra godišnje, zatim Mađarska sa oko 18.461 evro i Grčka sa približno 17.954 evra.
Da li se standard Evropske unije može dostići dužim radom?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ranije ove godine kritikovao je radnike u Kraljevu zbog čestih bolovanja, odnosno nedovoljnog rada, tvrdeći da zbog toga pojedine kompanije napuštaju taj grad, preneo je Danas.
„Nama su neke kompanije Kraljevo napustile ili napuštale, zato što vam je stopa bolovanja 22, 23 odsto. Dođu letnji radovi i ide na 30 odsto. Kad treba da se bere trešnja, kajsija, jabuka, svi su bolesni“, rekao je Vučić.
Međutim, podaci Eurostata pokazuju da zaposleni u Srbiji rade više sati nedeljno nego radnici u bilo kojoj drugoj evropskoj zemlji.
Ekonomista Saša Đogović smatra da veliki broj slabo plaćenih radnih mesta nije rešenje za rast životnog standarda. On dodaje da strane kompanije u Srbiju često dolaze u potrazi za jeftinijom radnom snagom, zbog čega otvaraju uglavnom niže plaćena radna mesta, poput poslova u proizvodnji kablova ili tekstilnoj industriji.
Prema njegovim rečima, duže radno vreme na slabo plaćenim poslovima ne može značajno da poveća zarade građana.
Đogović smatra da sa sadašnjom strukturom privrede Srbija ne može da dostigne nivo razvijenosti Evropske unije, već će nastaviti da zaostaje za evropskim prosekom.
„Možete da radite sve više i više, a da zarađujete tek nešto veći iznos. Suština je da pokušamo da sa manje rada stvaramo veću vrednost i ostvarujemo veće prihode“, zaključio je on.
Piše: Nova Ekonomija
