Piše: Rade Maroević
Severna Makedonija jedina je od država bivše Jugoslavije koja nije suštinski promenila grb. Premijer Hristijan Mickoski tvrdi da je vladajuća koalicija spremna za ovu promenu. Liberali smatraju da bi ucrtavanje risa na državni simbol pokazalo da je Severna Makedonija okrenuta budućnosti.
Lavovi, risovi, ili klasja žita, duvana i maka – Severna Makedonija, po drugi put od osamostaljenja 1992. godine, otvara raspravu o državnom grbu, koji se od simbola nekadašnje Socijalističke Republike Makedonije razlikuje samo po tome što je nova, nezavisna država izbrisala petokraku.
Od tada, makedonskih grb čini „venac od klasja žita, duvana i maka, povezan trakom sa narodnim ornamentom. U centralnom prostoru nalaze se planine, reke, jezera i sunce“, što sve zajedno predstavlja „bogatstvo zemlje, borbu i slobodu“.
Taj grb, kao i prvi grb grada Skoplja, osmislio je karikaturista Vasilije Popović. Petokraka sa grba uklonjena je tek 2009. godine, na inicijativu vlade Nikole Gruevskog.
Vlada Nikole Gruevskog je kontroverznim planom „Skopje 2012“ napravio ozbiljan urbanistički haos, jer je centar grada preplavio kvazi-antičkim građevinama i spomenicima, koji su izazvali gnev u susednoj Grčkoj.
Posle rešavanja spora sa Atinom, monumentalni Aleksandar Makedonski na Bukefalu, preimenovan je u konjanika, a sa gradskog trga uklonjeno je i nekoliko spomenika ličnostima iz makedonske istorije, kojima tu, ionako nije bilo mesto, poput Andona Koseta, poznatog i kao „Kasapin“, koji je u vreme izvornog VMRO-a bio zadužen za likvidacije.
Tutun, sonce i lenta
Zemlja, borba i sloboda će, kako stvari stoje, mesto ustupiti novim simbolima – lavovima, kako je planirano predlogom iz 2014. godine, ili pak nekom sasvim drugačijom životinjom.
Liberalno-demokratska partija je, kao makedonski simbol, predložila risa, tvrdeći da bi ucrtavanje te životinje na državni simbol pokazalo rešenost Severne Makedonije da ubuduće gleda u budućnost umesto da se vraća u prošlost.
„To je simbol koji neće podsećati na simbole susednih država. Prihvatljiva su samo unikatnost, posebnost, novina, svežina i budućnost – kao što je balkanski ris, koji potiče sa Šar planine, predstavlja jedan od naših nacionalnih simbola“, navode liberali.
Kao drugu opciju, Liberalno-demokratska partija je predložila sokola, pošto u Severnoj Makedoniji živi devet vrsta ove ptice, a opevana je i u narodnim pesmama.
Premijer Hristijan Micoski je, bez zalaženja u detalje, rekao da je vladajuća koalicija, koju čine VMRO-DPMNE i albanski VLEN spremna za početak procesa promene grba, te da je još odavno dogovor o tome pitanju postignut sa Demokratskom unijom za integracije Alija Ahmetija.
Ahmetijeva stranka i VMRO-DPMNE su se o promeni grba dogovorili krajem 2014. godine, pa je tadašnja vlada prihvatila „crvenog razjarenog lava u zlatno-žutom štitu sa krunom“.
Ipak, ova promena nikada nije ozvaničena, jer je za ustavnu promenu bila potrebna dvotrećinska većina u Sobranju, pa je tadašnja Makedonija, uz Belorusiju, ostala jedina država koja je i dalje zadržala obeležja nastala u vreme Sovjetskog Saveza i SFR Jugoslavije.
Ovakav predlog je izazvao i prilično burne reakcije u susednoj Bugarskoj, čiji grb takođe sadrži lava, ali zlatnog i u malo složenijem okruženju.
Heraldičari su, tada, tvrdili da makedonski crveni lav u skoku ni na koji način ne podseća za bugarskog zlatnog lava na crvenoj pozadini.
Odmah posle izjave premijera Mickoskog i predloga liberala, Makedonci su postavili Fejsbuk stranicu na kojoj se, za manje od 24 časa, oko dve hiljade ljudi izjasnilo protiv promene državnih simbola.
Izvor: RTS
