Piše: Rade Maroević
Na proslavi godišnjice Islamske revolucije iranski predsednik je pomenuo i Trampa, optužujući ga da pokušava „baciti Iran na kolena“. Takođe, predstavljeno je i novo naoružanje i među njim važan, do sada tajni, projekat nosača dronova
Veliki vatromet pratio je proslavu godišnjice Islamske revolucije, kojom je, posle spektakularnog povratka ajatolaha Homeinija iz izgnanstva, svrgnut režim šaha Reze Pahlavija i uspostavljen sistem, koji tom državom vlada već 46 godina. Državne televizije su, skromnije nego prethodnih godina, pratile seriju proslava, uzdržavajući se, povremeno, od prikazivanja snimaka iz dronova, koji su ranije upravo takvim kadrovima potvrđivali jedinstvo nacije.
Predsednik Masud Pezeškijan je, potvrđujući zajedništvo sa vrhovnim liderom ajtolahom Hamneijem, optužio neprijatelje da pokušavaju da izazovu podele u narodu i državu predstave kao slabu.
Pomenuo je i američkog predsednika Donalda Trampa, optužujući ga za licemerstvo i pokušaj da, krijući se iza pritisaka i ponuda da počnu pregovori o nuklearnom programu, pokušava da „baci Iran na kolena“.
Iran Trampu ne veruje
„Tramp kaže – hajde da pregovaramo, ali potpisuje sve moguće akcije protiv Irana i zatim tvrdi da je spreman za razgovor“, orilo se iz zvučnika u Teheranu u predsedničkom govoru, koji su skeptičniji među Irancima ocenili kao pokušaj da se misli skrenu sa istinskih problema u državi.
Pre Pezeškijana, negde tačno usred slavlja povodom godišnjice povratka ajatolaha Homeinija i početka revolucije, Trampov poziv za razgovore odbacio je i Ali Hamneji. U naredna četiri dana, iranski rijal izgubio je deset odsto vrednosti, što je među Irancima pojačalo strepnje da bi izostanak dogovora o nuklearnom programu mogao dovesti do dodatnih ekonomskih nedaća, produžavanja postojećih i uvođenja novih sankcija.
Semjuel Čerap/Sergej Radčenko: Razgovori koji su mogli da okončaju rat u Ukrajini (Treći dio)
I dok su trajala slavlja, sa krovova zgrada u Teheranu i još nekoliko gradova čuli su se uzvici protiv predsednika, verskog lidera i Islamske republike. Ovi protesti prvi su značajni izrazi nezadovoljstva Iranaca posle ozbiljnih protesta koji su, pre tri godine, usledili nakon što je Mahsa Amini umrla u pritvoru policije za moral.
Dodatni problem za lidere u Teheranu predstavlja nezadovoljstvo u redovima vojske i Revolucionarne garde nakon poraza u Pojasu Gaze, Libanu i Siriji – na čije je milicije i političke organizacije Teheran u prethodne tri decenije potrošio desetine milijardi dolara, mahom na račun standarda Iranaca.
Pre mesec dana, u jednoj od teheranskih džamija dubinu tog poraza objašnjavao je i general Beruz Esmati, komandat svih oružanih snaga, koji je oštro kritikovao i Rusiju, ali i „kukavički beg“ sirijskog predsednika Bašara el Asada.
„Ne mislim da je poraz u Siriji nešto zbog čega treba da budemo ponosni. Poraženi smo i to veoma ozbiljno. Pretrpeli smo veliki udarac i sve je bilo veoma složeno“, snimak je govora generala Esbatija, koji su preneli iranski mediji.
Najava „suhoja“
Iranske vlasti su snagu želele da pokažu predstavljanjem novih oružja, pa je javnosti po prvi put predstavljen projekat nosača dronova, koji je prethodnih godina manje ili više tajno građen u brodogradilištu Bandar Abas. „Novi“ nosač je, u stvari, modernizovani brod za prevoz kontejnera, na čiju je palubu postavljena 180 metara duga pista, sa koje će, kada bude primljen u upotrebu, moći da poleću dronovi i helikopteri.
Na taj način, Iran se pridružio Turskoj koja je, posle američke odluke da blokira isporuku borbenih aviona F-35, odlučila da nosač aviona i najveći ratni brod u istoriji mornarice ove države – „Anadolu“ brzo prepakuje u nosač dronova, što je izazvalo gotovo paničnu reakciju Atine.
Turski i iranski dronovi postali su izuzetno popularni posle serije uspešnih akcija tokom rata u Ukrajini, pa su dve države odlučile da razviju verzije koje bi mogle da budu lansirane sa brodova. Osim dronova i helikoptera, naoružanje ovog broda će činiti i krstareći projektili. Prve fotografije broda pojavile su se svega nekoliko dana pošto su iranski zvaničnici, po ko zna koji put u prethodnih nekoliko godina, najavili da će ratno vazduhoplovstvo, uskoro, dobiti i višenamenske borbene avione Su-35.
Iran je, pre dve godine, okončao izgradnju deset milijardi dolara vredne baze „Orao 44“ u kojoj se, prema satelitskim snimcima, nalazilo nekoliko maketa ruskog aviona. Ukupno 24 nova „suhoja“ izgrađena su na osnovu narudžbine Egipta, koji je od kupovine „suhoja“ odustao posle američke pretnje oštrim sankcijama, ukoliko vlasti u Kairu nastave da kupuju ruske letelice. Sjedinjene Američke Države su Egipćanima, u zamenu za odustajanje od nabavke „suhoja“, ponudile nove verzije aviona F-15.
Tramp o NATO-u: Mi imamo,,veliki lijepi okean“ koji nas dijeli od problema
Od postizanja sporazuma između Izraela i Egipta u Kemp Dejvidu 1979. godine, Kairo je od Amerikanaca dobio vojnu pomoć čija vrednost iznosi oko 50 milijardi dolara. Iranske vlasti nisu objavile gde se tačno nalazi ova baza, ali su je američki analitičari „postavili“ na oko 150 kilometara od Ormuškog tesnaca, u planinama provincije Hormozgan.
Smeštanje prastarih aviona kojima raspolaže iransko ratno vazduhoplovstvo ne predstavlja razuman razlog za izgradnju ovako složene baze, te da je najverovatnije napravljena za potpuno nove letelice. Prva dva aviona Jak-130 stigla su u Iran pre skoro dve godine, kada su ove letelice, ofarbane u zeleno, belo i narandžasto, snimljene kako rulaju pistom „negde u toj državi“.
Na taj način, Iran će prekinuti 30 godina dugu pauzu u procesu modernizacije vazduhoplovstva, jer je tokom devedesetih od Rusije kupio 44 letelice „mig 29“, ali se pretpostavlja da ih je, sada, u upotrebi bar upola manje. Uz „migove“, iransko ratno vazduhoplovstvo u naoružanju ima i američke lovce F-14, koji su kupljeni još u vreme kada je ovom zemljom vladao šah Reza Pahlavi.
Serija udesa prastarih „tomketa“ tokom prethodnih godina i manevri tokom kojih su izraelski F-35, bez posledica, uletali u iranski vazdušni prostor predstavljaju ključni razlog žurbe vlasti u Teheranu da što pre nabave nove letelice.
Izraelci su, u oktobru prošle godine, bez posledica u tri navrata bombardovali položaje iranske protivvazdušne odbrane, kao odgovor na prethodni iranski napad na Izrael.
Izvor: Novi Standard
