Пише: Атанас Ступар
Никад ме нијесу интересовале теорије завјере. Мислим да се друштвена реалност одувијек остваривала кроз моћ власти односно војну моћ и кроз моћ новца, односно способности да се што бескомпромисније искористе природна и људска богатстава. У највећем дијелу људске историје моћ се користила у сврху поробљавања слабијих од стране изабраних. Ко је бирао изабране, с којим циљем им је препуштао полуге одлучивања. То питање отвара огроман простор у коме се појављује безмјерно сазвучје малих и великих догађаја, детаља, случајности, инцидената, међузависности уз мноштво софистицираних и тривијалних финеса. Од тога се углавном склапају слике теорија завјере. Тајни планови, људи из сјенке, мрачне позадине, истине и лажи под разним маскама стављају се у позадину постојећег друштва. Изграђују се свјетови мимо било каквих признавања коинциденција и несрећних околности или природних закона и селекција… Покушава се направити нека врста паралела са оним компликованим, испреплетаним и креативним повезаностима у животињском царству какве гледамо у ТВ серијалима типа “Опстанак”, “Национална географија” “Плава планета”, “Сисари”…
Људско друштво је у прошлости давало једноставне одговоре на питања поретка у коме живи и стања ствари око себе. Иза добрих ствари је стајао Бог иза лоших ствари Ђаво. Човјек је био посредник и у добру и у злу. Дешавало се да неки човјек направи више зла из убјеђења да служи добру од неког човјека који је зло узео за инспирацију и свој циљ. Добар примјер о нераздвојности добра и зла је драма Жан Пол Сартра “Ђаво и Господ Бог”
Тешко је било подвући јасну црту и рећи овај је слуга (сарадник) Бога а овај је слуга (сарадник) Ђавола. Сукобљавали су се вјерски екстремизми и слободоумности духа што се наставља до дана данашњег.
Међутим када је човјек у свом животном трајању успио досећи моћи и Бога и Ђавола примјерице кроз нуклеарну енергију џаба нам је да се попут Библијског Јова позивамо на правду божију и на правду људску.
Замислимо се на што личи наш садашњи свијет. Свијет у коме живимо. Послије толико цивилизацијских достигнућа и пређеног пута у људском роду као никада раније данас влада право јачег без трунке самилости и одговорности према немоћнима. Демонстрирање сурове силе и неограничених моћи брутално се манифестовало претходних година над невином дјечицом у Гази. Слично је било у доба краља Ирода. Догађаји у Гази су ишли чак и према плану за истребљење читавог једног народа. Већи дио савременог свијета је остао нијем на то.
На примјеру рата који већ мјесец дана букти у Персијском заливу сваког дана уживо гледамо колико је људски род постао подређен моћима силе и моћима новца. Степени тих моћи јасно оцртавају појединачне личности у сукобу и интереси мултинационалних корпорација. Тренутно сцену Блиског Истока дијеле војне армаде с вођама и цијена барела нафте као мотора свјетске економије.
У Персијском заливу имамо рат до истребљења односно до повратка једне стране у камено доба што у свом јавном обраћању јуче обећа великој Персијској цивилизацији главни режисер и продуцент садашњег заливског рата Доналд Трамп.
Претходни рат у Персијском заливу вођен је 2003. године. Организовао га је 43. предсједник САД-а. Џорџ Буш млађи. Садашњи много суровији, бездушнији и трагичнији рат у Персијском заливу води 47. Предсједник САД-а Доналд Трамп.
Ко су та два човјека. Ко стоји иза њих. По чему су познати. Како их описати.
Џорџ Буш млађи био је 43. Предсједник САД-а. За његовог предсједниковања догодио се терористички напад на Куле близнакиње у Њујорку, Америчка инвазија на Авганистан, покретање рата против Ирака, Економска криза 2008 године. У колоплету тих догађаја Буш је остао упамћен по тупавим наступима и глупим изјавама које су добиле име бушизми. Џорџ Буш је био смушен и невјешт у свакодневном говору. Много пута се избламирао лошим образовањем и нелогичним закључивањем. Умјесто анализа говорио је анализиција, умјесто самоубице говорио је самоубијаши. За њега су интернет и интернат били једно те исто. Није разликовао Словенију од Словачке. Редовно је бркао имена главних градова и држава. За Африку је говорио да је држава и нација а не континент. Остале су упамћене следеће његове изјаве :
“Познато ми је да људска бића и рибе могу мирно коегзистирати” ; “За америчку агенцију НАСА свемир је први приоритет”; “Вријеме је да људска врста уђе у Сунчев систем”; “Ако не постигнемо успјех у опасности смо од неуспјеха; “Мислим да се сви слажемо да је прошлост прошла”.
Саплитао се и при цитирању најобичније пословице као на примјер оне о превари…У верзији Џорџа Буша то је изгледало овако “Ко ме превари једном тај је крив, ко ме превари два пут… умјесто да каже ја сам крив Џорџ Буш наставља “не може ме преварити поново”.
Пандан Џорџу Бушу у необичним и иритантним јавним наступима је Доналд Трамп 45. и 47. Предсједник САД-а. Трамп није познат толико по глупостима колико по неваспитаним, агресивним и пријетећим наступима. Веома грубо и недолично исмијава и вријеђа високе политичке личности како савезничких, тако и противничких држава. Трамп мијења мишљења у ритму оброка, три пут дневно. Јуче је изјавио да се Француски предсједник Макрон још опоравља од ударца који му је у чељуст задала супруга. Саопштио је да ће Саудијски принц морати да му се покори. У вулгарности је ишао толико далеко да је поручио како долази вријеме у коме ће га принц љубити у гузицу. За новог Иранског вјерског вођу коме су у америчком нападу првог дана убијени отац ајатолах Хамнеи, рођена сестра, зет и двоје њихове малољетне дјеце Трамп је изјавио „Вјеројатно је жив у неком облику, али мислим да је унакажен“ и додао да је тешко рањени и ожалошћени нови ајатолах“неко кога ни властити отац није желио”. Убиство 170 дјевојчица старости од 7 до 12 година које се догодило првог дана рата у нападу америчком крстарећом ракетом Трамп је инсинуирао да их је можда убио чак и Иран. За древну цивилизацију Персију (Иран) која је задужила људски род огромним достигнућима рекао је да ће их вратити у камено доба гдје им је и мјесто.
Чему се може надати свијет у коме приглупи Џорџ Буш млађи у два пуна предсједничка мандата, злобни, успавани и сенилни Бајден у једном мандату, неотесани, бахати и умишљени Доналд Трамп у два предсједничка мандата руководе најмоћнијом свјетском силом. Да ли су они стварни избор Америчког народа или експоненти моћних кругова богаташа за које не важи ниједно ограничење ни морално, ни правно, ни духовно… Доводе ли америчке предсједнике на власт људи који лагодно и безболно газе по свим цивилизацијским нормама које су хуманизовале историју људског рода.
У доба наследних монархија (Римско царство, Османско царство, Шпанско царство, Руска империја, Уједињено Британско краљевство, Француско краљевство) дешавало се да на чело државе дође глуп, болестан, психички поремећен, дрзак, необразован, човјек скаредног понашања…Многи од њих су уз краљевску титулу носили и неки онеспокојући придјев ..Историја је запамтила доста лудих краљева, окрутних краљева, крвавих краљева, нејаких краљева. Такви нијесу намјеро бирани већ су долазили на власт по генетици односно принципу примогенитуре.
Данашње луде, крваве, сенилне, окрутне владаре и режисере свјетске историје тобоже бирају народи из којих долазе иако сви добро знамо да их на власт доводе богати донатори како би преко њих остварили економске циљеве и дали замаха својим распојасаностима и ужасавајућим (сатанистичким) настраностима.
Израелско-амерички режисери и продуценти су нам најављивали забаван, краткометражни рат. Док трају преговори бомбардоваћемо им штаб, побити вође, обезглавити народ и завршити посао. Послије прве успјешно спроведене епизоде режисерска екипа је остала збуњена и зачуђена. Пита се како је та стара цивилизација уопште дошла на идеју да се брани. Док и даље најављују скори крај рата он се све више шири. Постаје крвавији и окрутнији.
С правом се питамо кога представља та режисерска екипа и за чији рачун води овај рат.
У што гурају наш свијет.
У трећи Свјетски рат ?
