Odnos Rusa i Srba ima iracionalni karakter. Reč je o ljubavi koja nije uslovljena nikakvim pragmatičnim principima. Zbog toga je saradnja ruskih i srpskih umetnika i svih onih koji se bave kulturom i dalje veoma uspešna, uprkos izraženim pritiscima koje srpske kolege trpe sa Zapada, istakao je savetnik ruskog predsednika za kulturu Mihail Švidkoj.
Bivši ministar kulture Rusije, koji je u Beogradu boravio mnogo puta, a posebne emocije vežu ga za Bitef, u posetu Srbiji je došao radi dogovora o velikim projektima srpsko-ruske kulturne saradnje, među kojima su obeležavanje 185 godina rusko-srpskih diplomatskih veza i 100 godina srpskog baleta, u čijem su osnivanju ključnu ulogu imali ruski umetnici koji su se u srpsku prestonicu doselili nakon Oktobarske revolucije.
Švidkoj se tokom posete Srbiji sastao sa šefom srpske diplomatije Ivicom Dačićem, ministarkom kulture Srbije Majom Gojković, ministrom obrazovanja Brankom Ružićem, gradonačelnikom Beograda Aleksandrom Šapićem, rukovodstvom Narodnog pozorišta i Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada, kao i s predstavnicima Beogradskog univerziteta.
„Sada, u ovim okolnostima, vrlo je jasna izjava nastojnika Hrama Svetog Save, vladike Stefana, da odnos Rusa i Srba ima nekakav iracionalni karakter, koja nije zasnovana na pragmatičnim principima. U svakom slučaju, prema anketama, 60 do 70 odsto Srba podržava Rusiju, a to je veoma visok procenat u savremenom svetu i to ne može da ne dirne čoveka“, rekao je Švidkoj.
On je ocenio da je tokom protekle godine saradnja Srbije i Rusije u svim oblastima, uključujući i oblast kulture, bila na veoma visokom nivou, uprkos prilično ozbiljnim nastojanjima Zapada da ubedi srpske kolege da prekinu sve kontakte s Rusijom.
„Ipak, Srbija ni na ekonomskom, ni na političkom, pa ni na obrazovnom, kulturnom i naučnom planu nije odustala od kontakata s Rusijom, iako razumem da to i nije baš jednostavno za srpske kolege“, napomenuo je Švidkoj, navodeći kao jedan od primera izuzetno kvalitetnu i blisku saradnju Beogradskog univerziteta s univerzitetima iz Rusije.
Među raznim dugoročnim projektima rusko-srpske kulturne saradnje u planu je, kako je rekao Švidkoj, organizovanje Godine rusko-srpske kulture, koja bi mogla da bude upriličena tokom 2024, kao i gostovanja istaknutih ruskih umetnika tokom ove godine u Srbiji, kao što su pijanista Denis Macujev i dirigent Valerij Gergijev. Najambiciozniji projekat koji je, za sada u fazi preliminarnih dogovora, jeste osnivanje filijale Ermitaža u Beogradu, u kojoj bi ovdašnja publika mogla da uživa u delima čuvenog ruskog muzeja. Tim povodom 7. februara Beograd bi trebalo da poseti direktor Ermitaža Mihail Piotrovski.
„Postoji ideja da se u Beogradu otvori filijala tog muzeja, nalik onoj koja postoji u Holandiji. To je projekat za koji su svi zaintersovani. Za sada je reč o preliminarnim razgovorima, veoma obazrivo se odnosimo prema projektima te vrste, jer je reč o veoma složenom poslu. Dakle, reč je o projektu koji bi mogao biti realizovan u roku od četiri do pet godina“, rekao je Švidkoj.
Prema njegovim rečima, gradonačelnik Beograda je predložio da se osnuje radna grupa, koja bi bila zadužena za to da se pronađe adekvatno zdanje za takvu filijalu, a „Gaspromnjeft“ je zainteresovan da bude sponzor tog projekta, kada je reč o rekonstrukciji zdanja, ali i o izložbama koje bi u njemu bile organizovane
„Reč je o projektu koji bi funkcionisao po uzoru na filijalu u Holandiji, koja je obrazovana kao nekomercijalna struktura, u skladu sa holandskim zakonima. Grad Amsterdam je poklonio zdanje Ermitažu, bivšu psihijatrijsku bolnicu, obrazovana je fondacija, i sada se tamo održavaju izložbe dela iz kolekcija Ermitaža, kojih, kao što znate, ima više nego dovoljno. Ermitaž ima oko tri miliona artefakata. Tamo su održavani i veoma ozbiljni susreti muzejski radnika, razni seminari, muzejski forumi, predavanja. Mislim da je tako nešto zaista moguće osnovati i u Beogradu, jer kolekcija Ermitaža, kada je reč i o kvalitetu eksponata, i o njihovom broju, nema granica. Mislim da to može biti intersantno, a o svemu ostalom govoriće gospodin Pjotrovski“, istakao je Švidkoj.
Na pitanje novinara u kakvoj su fazi pregovori o razmeni lista Miroslavljevog jevanđelja koji se čuva u Sanktpeterburškoj državnoj biblioteci za dela ruskog slikara Nikolaja Reriha iz kolekcije Narodnog muzeja, Švidkoj je istakao da sada nije trenutak da se o tome razgovara.
Valentina Bulatović
Izvor: Sputnjik
