Србија би у блиској будућности могла да се придружи светској свемирској заједници и државама које раде на развоју свемирских технологија. Мултидисциплинарни истраживачки тим стручњака Машинског и Математичког факултета Универзитета у Београду, Института за физику и Астрономске опсерваторије Београд, увелико ради на развоју пројекта MOSAIC, који ће у Земљину орбиту послати први српски кјуб-сателит, којим ће моћи да се управља са Земље.
Основни циљ пројекта је успостављање чврстог темеља за развој свемирских пројеката у Србији, кроз овладавање базичним свемирским технологијама и као подршка за развој курикулума посвећених истраживањима свемира на Универзитету у Београду.
Поред освајања технологија малих стандардизованих космичких летелица без сопствених погона (а нарочито њихове стабилизације), MOSAIC ће омогућити и извођење првих научних експеримената у свемиру, као и добијање првих фотографија наше земље из свемира. Лансирање сателита оквирно је планирано за 2025. годину.
MOSAIC – шанса за Србију
Донедавно, космичка истраживања су била доступна само најразвијеним земљама света. Убрзани технолошки развој у области информационих технологија, електронике, комуникација, управљања, савремених материјала, производних технологија и других области, омогућио је ширење освојених знања и технологија у области космичких истраживања и на мање развијене државе, које желе да убрзају свој развој и постану конкуренте.
Скоро све земље у окружењу Србије су започеле развој својих свемирских пројеката. Водећу улогу имају Мађарска, Словенија и Грчка, док су Хрватска и Албанија такође одмакле у развоју својих дебитанстких пројеката. Имајући то у виду, пројекат MOSAIC представља шансу да и Србија ухвати корак са светом у овој области.
За прорачуне орбиталне динамике летелице, који су од кључног значаја за њено кретање и што дужи останак у орбити, задужен је Марко Гавриловић, студент докторских студија и члан Катедре за механику Машинског факултета, који истовремено похађа и мастер студије на Математичком факултету.
“Велики допринос развоју будућих кјуб сателита“
„Мој задатак је да на основу еволуције орбите сателита утврдим како на његово кретање утичу гравитационо поље Земље, затим гравитација Сунца, Месеца и других небеских тела, као и остали ефекти, као што је утицај Сунчевог зрачења и атмосферски отпор и узгон. Наиме, у веома разређеном гасу, што је случај на висинама већим од 200 км на којима се крећу сателити, аеродинамички ефекти су последица размене енергије између честица атмосфере и самог сателита. То је тзв. динамика разређених гасова која битно утиче на његово кретање. Зато је веома важно да се прецизно одреде сви динамички параметри, а посебно је важно одредити тзв. коефицијент акомодације енергије, као и коефицијент отпора и узгона. Наш циљ је да развијемо алгоритме за контролу оријентације и управљање кретањем сателита, како бисмо смањили те утицаје и омогућили да летелица што дуже остане у орбити. То до сада нико није урадио и сматрамо да ће то дати велики допринос развоју будућих кјуб сателита“, каже наш млади саговорник.
Концепт кјубсата је разрађен. Сателит се састоји се од три коцке, димензија 30x10x10см. Биће опремљен камерама и имаће прецизан систем за одређивање своје локације и оријентације у простору. Енергију ће генерисати путем склопивих соларних панела.
Посматрање Земље је један од најзначајнијих циљева кјуб-сателита и свемирских мисија упоште. MOSAIC ће послати прве домаће фотографије наше земље из свемира у високој резолуцији. Корист првог српског сателита била би вишеструка. Преко њега би могао да се надгледа сваки део наше земље, прате климатске промене, промене станишта ендемских врста, здравља и величине шумског покривача и слично.
Извор: Бонитет
