Немачка компанија Retina Implant, која се бави медицинским технологијама, развила је вештачку мрежњачу која је имплантирана у једном оку сваког од учесника испитивања, које је финансирала сама компанија. Последица слепила свих пацијента била је retinitis pigmentosa или нека друга наследна болест која узрокује дегенерисање и изумирање фоторецептора ока. Уређај који не користи екстерно видљиву опрему, омогућио је пацијентима да распознају слова и лица.
“Теоретски, уређај се може користити и код пацијената са дегенеративним болестима ока као што је макуларна дегенерација”, рекла је Kатарина Штингл, офтамолог и клинички научник на универзитету Тибинген, која води читаву студију.
Са имплантима, осам од девет пацијената је могло да опази светлост. Пет пацијената је могло да примети објекте, као што су телефони, прибор за јело итд, који се крећу на екрану. Три пацијента су мога да препознају слова. Штинглова је изјавила да је највећи утисак на пацијенте био тај што су могли да виде своје шаке и лица својих чланова породице.
Имплантирани уређаји се састоје од чипа (величине три квадратна милиметра) са 1500 пиксела. Сваки пиксел садржи фотодиоду, која прикупља долазну светлост, као и електроду и појачавачко коло, намењено појачању слабе електричне активности коју даје диода. Танки кабл повезује имплант са малом завојницом имплантираном испод коже, иза уха, што значи да је највећи део система невидљив. Завојница, смештена испод коже, напаја се помоћу екстерне батерије, која се може магнетима причврстити иза уха.
Овај резултат прати нешто ранија објава из Kалифорније. Наиме тим научника компаније Second Sight објавио је да је њихов систем Аргус 2 добио одобрење за употребу у Сједињеним Државама. Ове две технологије користе различите приступе за враћање вида пацијентима са поремећајима мрежњаче.
Аргус 2 систем користи камеру постављену на наочарима, која прикупља слике. Ове слике се даље, употребом малог преносивог рачунара, конвертују у електричне сигнале. Сигнали се шаљу чипу са 60 електрода који стимулиште неуроне у мрежњачи. Уређај компаније Retina Implant уместо покушаја директне замене изгубљених фоторецептора, омогућава преосталом “живом” делу мрежњаче да обради податке.
“Преко 20 група научника широм света ради на развоју различитих облика протеза вида”, каже Јозеф Рицо, неуро-офтамолог са масечусетске клинике за око и ухо, који такође учествује у развоју вештачке мрежњаче. “Сваки дизајн има своје предности и мане. Систем Retina Implant користи фотодиоде, па је неопходно довести напајањ систему”, каже он.
Kомапнија Retina Implant наставља сада тестира уређај у Немачкој, Великој Британији и Kини, али и даље регрутује пацијенте који би пристали да се подвргну имплантирању.
Извор: automatika.rs
