Једва сат времена након што је Керсти Ковентри, са свега 41 година, постала председница Међународног олимпијског комитета (МОК), чиме је постала прва жена као и прва особа из Африке која је именована на ту функцију, суочила се са низом тешких питања – попут оног како ће да изађе на крај са Доналдом Трампом.
Шта би одговорила нова председница МОК-а ако би амерички председник покушао да изазове нереде током Олимпијаде у Лос Анђелесу забраном уласка спортиста из појединих земаља? Ковентри се осмехнула, па одмах одговорила, преноси Гардијан.
„Имала сам посла са ‘тешким’ људима на високим позицијама од своје 20. године. Оно што сам научила је да ће комуникација бити кључна. То је нешто што ће се догодити рано. Нећемо одступити од наших вредности. Солидарност и осигуравање да сваки спортиста који се квалификује за Олимпијске игре има могућност да присуствује Олимпијским играма и буде безбедан током Олимпијских игара“, одговорила је Ковентри.
Био је то веома импресиван одговор, те је такође послала јасну поруку. Ковентри је можда неискусна, али је спремна да се суочи са проблемима, било да се ради о председницима Трампу, Путину и Сију, о наоружању спорта или изазовима вођења МОК-а кроз неизвесну деценију. Била је подједнако брза када су је питали да ли је потребно више учинити да се заштити женски спорт након боксерске контроверзе на Играма у Паризу.
„Мој став је да ћемо заштитити женску категорију и спортисткиње. Желим да радим заједно са међународним федерацијама. А ми ћемо то учинити тако што ћемо успоставити радну групу која ће све прегледати и анализирати“, поручила је Ковентри.
Њени одговори не треба да чуде. У мрачном свету зимбабвеанске политике, Ковентри је вешто избегавала замке како би напредовала. Тај успон је почео рано на Олимпијским играма 2004. у Атини, где ју је Роберт Мугабе ословио као „златну девојку“ Зимбабвеа након што је освојила три медаље у базену. Диктатор је поновио исту фразу након што је освојила још четири медаље у Пекингу 2008. године, али се Ковентри суочила са критикама јер је прихватила 100.000 долара као награду за успехе на државној телевизији у време када су Зимбабвеанци патили од глади због хиперинфлације. Ипак, показала је да може да искористи свој положај за добра дела, када је рекла да „председник Мугабе зна да нешто треба да се промени јер је толико људи повређено“. Још једна контроверза догодила се 2018. године, када је постала министарка спорта у кабинету председника Емерсона Мнангагве, који је добио надимак „крокодил“ због своје немилосрдности.
Ковентри се такође суочила са критикама око њеног рада њене док је била министарка спорта. Афричка фудбалска конфедерација је од 2020. забранила Зимбабвеу да игра на домаћем терену због несигурних стадиона, а Ковентри није успела да реши тај проблем. У међувремену, на Олимпијским играма у Паризу, Зимбабве је послао делегацију од 74 особе за девет такмичара који се такмиче, постављајући питање да ли је то била добра употреба новца пореских обвезника.
„Што се тиче моје земље, одлучила сам да покушам да променим ствари изнутра. Критикована сам, и то је у реду, јер на крају дана, мислим да не можете да стојите по страни и вриштите за промену. Верујем да морате да седите за столом“, рекла је Ковентри.
Ипак, сигурно је да ће јој политичке вештине које је стекла у својој матичној земљи бити од користи у МОК-у. За разлику од многих кандидата, није имала скупи ПР тим који би помагао током кампање, већ су њен манифест написали она и њен муж. А једини професионалац за комуникације који јој је помогао урадио је то бесплатно – а није чак ни био са њом у Грчкој. Али, што је најважније, имала је покровитељство Томаса Баха, страшног и моћног председника МОК-а од 2013. Под његовим надзором, именовано је више од две трећине чланова МОК-а који су гласали на изборима. И у последњим данима извршен је притисак да се постигне резултат који је желео.
Питање без одговора сада је шта се даље дешава. Да ли ће то бити „континуитет Баха“, односно ауторитарни приступ одозго према доле који члановима не даје много простора да било шта кажу? Или ће се дозволити мало светла у организацију којој је то очајнички потребно? Шта год да се деси, наредних осам година ће бити занимљиво – и изазовно.
Извор: НИН
