Кореспонденција: Херман Хесе и Луис Ринсер
9. јануар, 2024.
Стефан Ђукић: Kапиталистички поглед на стварност је проблематичан
9. јануар, 2024.
Прикажи све

Филм Софка

Најзначајни кинематографски подухват 1948. године била је свакако екранизација популарног романа „Нечиста крв“ Борислава Станковића, по адаптацији Александра Вуча у режији Радоша Новаковића

Пише: др Радослав Т. Станишић, филмски и ТВ редитељ

До њихове сарадње дошло је нимало случајно, јер су обојица припадали истом кругу стваралаца, који су имали готово идентичне погледе на развој југословенског филма. Иако млад и без озбиљнијег филмског искуства, Радош Новаковић је већ тада представљао зрелу стваралачку личност. Овај редитељ је наглашавао сложеност и специфичност медија и истицао све оне естетске разлике које дијеле филм од театра, литературе и других умјетничких израза. Величао је филмски кадар као основни елемент израза и објашњавао његово дјелованје у исказивању стварности и трајању у времену. Залагао се за реализам и непрекидно присуство стварности у филму и синтезе које ће битно утицати на квалитет умјетничког стварања.

За овај пројекат изграђени су до тада највећи објекти и извршене обимне припреме. Уз то, свако је имао представу о Станковићевом свијету старог Врања и оним одсутним тренуцима када се рушило турско доба и наговјештаволо ново вријеме. Због тога је и пажња јавности била усмјерена на то да ли ће се Вучо и Новаковић држати дословно романа или ће покушати да створе самосталније и ново филмско дјело. Отуд је долазио и низ критичких расправа послије првог јавног приказивања Софке. Традиционалисти су били разочарани што у филму није сасвим вјерно пренијет садржај романа, што су изостали многи детаљи и нарочито психолошки описи појединих личности. Новаковић је добро знао да стваралачка слобода о којој сви толико говоре никад није постојала сама по себи у објективном свијету и да се она мора пронаћи у сопственом стварању.

Прича о трагичној судбини лијепе Софке (Вера Греговић), коју немоћни и финансијски упропашћени ефенди-Мита тјера да се уда за недоличног али богатог младожењу, дванаестогодишњег дјечака; о Марковим страстима (Миливоје Живановић),у оној ноћи кад се спремао да уђе у постељу своје снахе и свему другом што се око ове чудне, бизарне али и популарне приче испредало. Литерарни критичари су сматрали да је ова чулна романтика препуна аутентичних страсти, исконске поезије и оне чудне психолошке атмосфере која се огледа у Станковићевим опусима, измаглицама, тамним ноћима, маглама, водама, Ијудима, односима који се наслућују испод физичких збивања и дубоко испод саме фабуле. Отуд и изнанеђење критике да се Александар Вучо и Радош Новаковић и нису посебно трудили да што вјерније пренесу садржај романа и што су прешли преко многих карактеристика тог времена, па се чак усудили и да дописују Станковићевом дјелу неке сцене, ради потреба самог филма.

Stanišić

Станишић (фото: архива )

Софка је тако постала статична слика, заустављени тренутак једног свијета који неповратно одлази, идеализација која више не живи прави живот, не мијења се и у знатној мјери постаје отуђена од стварности која ће се тако сурово са њом понијети. Од овог схватања одустало се у другом дијелу филма када се Софка већ нађе у сељачком амбијенту Маркове куће и када се овај силник, свим својим страстима, устреми на тако богату и лијепу снаху. Ситуације које се и ту сликају ипак су као нешто што је дато, од других намјештено и уређено и ма како у њима судјеловала Софка их никад не доживљава као своје па чак ни онда када прима кључеве и постаје газдарица имања после Маркове погибије.

Редитељ је инсистирао да сваки кадар буде стваран и да се кроз монтажу могу учинити равноправним и амбијент и глумци и ријечи. Има кадрова у којима је препознатљив утицај руске редитељске школе, док је у неким сценама наглашеније присуство искуства америчких и француских филмова. У свему томе је јако присутна еклектика (тражити најбоље), као услов да би се дошло до филмског језика. Новаковић је вјеровао да се метафоричношћу појединих кадрова може доћи до пуног визуелног утиска. Уосталом, таквим поступком редитељ је успио да одређеним кадровима у структури обезбиједи димензије и могућности у којима ће се тек много касније открити прави смисао и љепота. Софка је могла бити врло значајан подстицај за свођење филма на оно што он заправо јесте.

У овом филму нема самообмане, стихијности, импровизација, нити отуђивања од природе филма. Уз сва оспоравања или непријатна поређења, Софка представља и изузетно остварење из тих првих стваралачких година, у којима се трагало за идентитетом и могућностима филмског израза. Ствараци филма, Вучо — Новаковић за то вријеме најбољег и најодговорнијег југоловенског филма, да избјегну замјерке — измијенили су наслов. „Софка“ а не „Нечиста крв“. На жалост, управо Софке најмање има. Умјесто брижљиво описане главне јунакиње романа, ми имамо једну заиста врло лијепу протагонисткињу али потпуно туђу — и физички и биолошки.

Она је у том свијету једна скоро незнана љепотица. Око ње су се, очигледно, много трудили и поносе се њоме. Брижљиво су је маскирали и пажљиво обукли, у скупоцјено одијело, сасвим ново, без бора, неношено, и пажИјиво је донијели на велики екран – на позорницу. Она је тешко смјела, тако опремљена, да крене с мјеста, гледала је себе, у манекенском и иделном нарцизму. Савршено хладна и безлична, музејска. Када је добила још онај украс на глави за вјенчање, сва бијела и витка одвела нас је далеко од Врања, ко зна гдје. Међутим, без обзира на критике које су помно анализирале сваки лик и концепцију цијелог филма, ипак је на крају морало да буде видно да Софка са свим својим врлинама и манама представља значајан искорак у афирмацији филмског језика и израза. Управо због свега тога ово дјело Радоша Новаковића било је по многим наговјештајима испред тренутка у коме је настало.

Послије Славице, Софка је филм који је имао највише одјека у културној јавности тога доба и извршио је велики утицај на рашчишћавање многих дилема и предрасуда око самог југословенског филмског стварлаштва и филмског језика.

Извор: rtcg.me

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *