Седморо потенцијалних кандидата за председника Француске први пут се заједно нашло на позорници уочи избора 2027. године, али после дуге дебате није било могуће издвојити јасног победника.
Жан-Лик Меланшон, Марин Тонделије, Рафаел Гликсман, Габријел Атал, Едуар Филип, Бруно Ретајо и Марин ле Пен, која тренутно предводи председничку трку, суочили су ставове на главном терену комплекса Ролан Гарос у Паризу.
Дебату је организовало утицајно француско удружење послодаваца МЕДЕФ, а разговор о питањима која утичу на домаћу индустрију трајао је више од сат времена дуже него што је било планирано.
Највеће разлике међу кандидатима показале су се у односу према Европској унији, начину смањења огромног јавног дуга, пензионом систему и улози државе у привреди. Иако су се сложили да су француске јавне финансије неодрживе, понудили су потпуно различита решења.
Политико је после прве велике дебате издвојио четири кључна закључка који показују колико је председничка трка и даље отворена, али и колико би њен исход могао да утиче на будућност Француске и целе Европе.
Кандидати немају заједничку визију Европе
Дубоке поделе око политике према Европској унији избиле су у први план само неколико сати након што је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен на истом скупу бранила предлог буџета Уније вредног два билиона евра.
Едуар Филип, кандидат десног центра и премијер Француске од 2017. до 2020. године, оштро је критиковао одлуку Фон дер Лајен да са председником САД Доналдом Трампом у Шкотској потпише трговински споразум који је назвао „бедним“.
Филип је истовремено похвалио одлучност канадског премијера Марка Карнија у односима са Трампом и подржао стварање уније тржишта капитала на нивоу Европске уније.
„Морамо да убедимо наше европске партнере да са Кином и Сједињеним Америчким Државама разговарају језиком моћи“, рекао је Филип.
Рафаел Гликсман, посланик левог центра у Европском парламенту, оценио је да Француска није искористила актуелну геополитичку ситуацију како би преузела водећу улогу у изградњи стратешки самосталније Европе, што је идеја коју је дуго заступао председник Емануел Макрон.
„Француска може да буде покретачка снага те аутономне европске силе која зна како да брани своје интересе. Али да би то постигла, мора да престане да се плаши – да се плаши да брани своје интересе“, поручио је Гликсман.
Жан-Лик Меланшон, дугогодишњи критичар Европске уније, тврдио је да она не може да покаже снагу према глобалним силама попут САД и Кине док остаје везана за „слободну и ненарушену конкуренцију и идеологију слободне трговине“.
Меланшон је најавио да би Француска, ако он буде изабран, одбила да поштује правила ЕУ у области трговинске и економске политике. Поновио је и захтев за измену уговора на којима почива Унија.
Марин ле Пен, позната по евроскептичним ставовима и ранијем залагању за излазак Француске из ЕУ, најавила је да би као председница смањила француски допринос буџету Уније за пет милијарди евра.
Марин ле Пен представила обрисе економског програма
Једно од кључних питања пред почетак кампање било је да ли ће Марин ле Пен и њен Национални савез ублажити популистичку економску политику како би привукли шири круг десно оријентисаних бирача.
Очекивало се да ће странка усвојити политику наклоњенију привреди у тренутку када је изгледало да Ле Пен, због пресуде за проневеру, неће моћи да се кандидује и да ће вођење кампање препустити свом тридесетогодишњем наследнику Жордану Бардели. Међутим, одлука суда из јула неочекивано јој је отворила пут за учешће на изборима, чиме је поново покренуто питање економског правца странке.
Непосредно пре почетка дебате француски лист „Фигаро“ објавио је да инвеститор Франсоа Дирви, којег је Бардела ангажовао као економског саветника, неће учествовати у кампањи Марин ле Пен. То је протумачено као сигнал удаљавања од политике наклоњене пословном сектору коју је Бардела заступао.
Ле Пен се током дебате углавном држала својих дугогодишњих економских предлога, које њени критичари оцењују као нереалне, али је представила и неке мере које би могле да наиђу на одобравање пословне заједнице.
Обећала је уштеде од 125 милијарди евра смањењем трошкова повезаних са имиграцијом, укидањем дела државних агенција и умањењем француских уплата у буџет Европске уније.
Потврдила је и да жели да минималну старосну границу за одлазак у пензију за већину запослених поново смањи на 62 године, чиме би поништила спорну Макронову реформу из 2023. године. То питање изазвало је неслагања и унутар Националног савеза.
„Барделина димна завеса дефинитивно је подигнута“, рекао је Габријел Атал, бивши премијер и лидер Макронове странке Препород.
Ле Пен је, међутим, предложила и уставни амандман којим би будуће владе биле обавезане да буџетски дефицит држе испод одређеног нивоа, по узору на немачку „кочницу дуга“.
Сви виде проблем јавног дуга, али не и исто решење
Нико од учесника дебате није тврдио да је француски јавни дуг, који премашује 3,5 билиона евра, одржив. Предложена решења кретала су се од Меланшоновог захтева да се обустави плаћање камата на дуг који држи Европска централна банка до смањења социјалних давања.
Едуар Филип и Габријел Атал покушали су да се представе као фискално одговорни центристи спремни да смање јавну потрошњу. Противници су их, међутим, подсетили да је француски дуг порастао за више од билион евра откако је Емануел Макрон постао председник 2017. године.
Меланшон је остао при предлогу који се односи искључиво на обвезнице у власништву Европске централне банке.
„Не кажем да ћемо довести у питање дужничке хартије у власништву приватних поверилаца… барем не у овој фази“, рекао је Меланшон, изазвавши смех публике.
Прва дебата завршена без јасног победника
Формат у којем је седморо председничких кандидата делило позорницу и давало дуге одговоре није омогућио ниједном учеснику да оствари убедљиву победу.
Бруно Ретајо, лидер Републиканаца, представио се као конзервативац наклоњен привреди и мањој државној администрацији, по узору на некадашњег америчког председника Роналда Регана. Обећао је да ће „државу ставити у службу предузећа“.
Предлози двојице најлевље оријентисаних учесника, Жан-Лика Меланшона и лидерке Зелених Марин Тонделије, наишли су на слабији пријем од ставова њихових супарника. Таква реакција била је очекивана јер су већину публике чинили представници пословног сектора.
Осам месеци пре избора председничка трка у Француској остаје потпуно отворена. Њен исход могао би дубоко да промени не само политички и економски правац земље већ и однос снага унутар Европске уније.
Извор: Политико/ НИН
