Пише: Милош Лалатовић
Један од великих музичких талената бивше Југославије, а посебно Црне Горе, био је човјек неправедно занемарен Миладин Шобић из Никшића.
Његове пјесме знају сви широм региона, али мало се пажње поклањало њему, иако су многи слушали његове хитове по читаве дане, посебно када су нерасположени.
Миладин Шобић се појавио у незгодно вријеме за своју музику, у вријеме надирања панка и новог таласа, његов музички стил састављен од хипи израза и аутентичног сопственог стила није пролазио онако како је требало. Можда је томе допринијело и поријекло, из малог града и најмање државе СФРЈ, Црне Горе. Иначе, заиста, црногорски музичари су се тешко пробијали у бившој Југославији, не само у СФРЈ, него и СРЈ.
Велика је штета за самог музичара и Црну Гору, што се није како би рекли ,,порадило“ на њему. Сигурно, оно што данас знамо јесте да Миладин Шобић није имао никакву везу у државном врху, па ни било гдје, иначе би пуно другачије прошао, али ето добро га је запало да сними и објави то што јесте могао. Човјек са аутентичном музиком и исто тако душом, најближи је био Џонију Штулићу. И сам Џони, разочаравши се у све отишао је у далеку Холандију, и већ тридесет и пет година не долази, ваљда. Бар нико није јавио да га је видио. Без обзира на све, ипак је Штулић за разлику од Шобића добио својих ,,пет минута“ славе. Некако је то друштвено и људско стање овога другога редовно заобилазило. Шобић је био као најскривенија музичка јавна тајна бивше Југославије. Све се више данас јављају људи који препознају његов квалитет, иако још увијек андерграунд, али питају ,,ко је музичар који пјева ову или ону пјесму“, посебно млађи, а неко од старијих се јави између два дима од цигарете и са осмјехом каже ,,то је Шобић“.
Надамо се да ће то ,,Шобић“, попут некад такође занемареног Баха у класичној музици, остати синоним за квалитет и његова музика коначно добити заслужено мјесто.
Драгом Миладину, желимо још пуно година лијепога живота.
