Сви су свјесни да је Д’Онтов количник практично неумољив за бирачку подршку изнад цензуса, јер даје ‘мрвице’ у мандатима, па смо, као никада, били свједоци упорних позива за формирањем најширих коалиција”, казала је Инес Мрдовић
Уколико би партије на парламентарним изборима добиле подршку, као што је то прије два дана пројектовао ЦЕДЕМ, то би у мандатима значило да би Покрет Европа сад (ПЕС) имао 27 мандата, коалиција око Демократске партије социјалиста (ДПС) 23, Демократе и ГП УРА 13, Коалиција за будућност Црне Горе 11.
Услиједили би Бошњачка странка са четири мјеста у парламенту, двије албанске листе и Хрватска грађанска иницијатива (ХГИ) са по једним.
У црногорском изборном систему користи се Д’Онтова метода претварања гласова у посланичке мандате, па би на основу процијена ЦЕДЕМ-а гласови партија које не би добиле посланичка мјеста вредели седам мандата – који бисе затим дијелили најјачим странкама.
Према новом истраживању ЦЕДЕМ-а, представљеном у четвртак, највише гласова освојио би ПЕС 29,1 одсто. Та партија у коалицији са Странком правде и помирења, која према истим подацима, може рачунати на 1,1 одсто гласова, што значи укупно 30,2 одсто.
Тиме би ПЕС имао 24 посланичка мјеста, а примјеном Д’Онтове методе добио би још три мандата и имао 27.
Ако је процјена ЦЕДЕМ-а тачна, ДПС би гласало 24,1 одсто бирача. С обзиром на то да је ДПС у коалицији са Социјалдемократама, које би могле освојити 1,9 одсто, то значи да укупно имали 26 одсто гласова или 21 посланичко мјесто. Примјеном Д’Онтове методе припала би им још два мјеста, па би укупно имао 23.
Према истом извору Демократе би имале подршку 11,1 одсто бирача, а УРА 4,4 одсто, шро је укупно 15,5 одсто или 12 мандата. Д’Онт би им омогућио још један, па би имали 13.
Такође додатни мандат могла би рачунати коалиција ЗБЦГ, који је у истраживању рачунат са Покретом за промјене. За ДФ би сада гласало 13,2 одсто бирача, што је 10 мјеста у парламенту – односно 11 по Д’Онту.
Ово су само процјене, које нужно не морају бити тачне, посебно јер је истраживање рађено од 1. до 14. маја ове године, након чега су се десиле неке турбуленције у појединим партијама, а што би могло утицати на изборни резултат.
Док је ДПС био на власти, опозиција и дио јавности указивали су да Д’Онтова формула због расутих гласова одговара само њима, јер су они углавном добијали мандате “испод црте”.
Директорица Акције за социјалну правду (АСП) Инес Мрдовић процјењује да ће и овог пута бити таквих.
”Док је ДПС био у зениту снаге, а посебно кроз коалиционе наступе, он је највише профитирао, а сада ће то бити неке друге групације. Свакако и ДПС, јер се он још доста добро држи у бирачком тијелу, а чињеница да наступа у широј коалицији јасно указује и да покушавају да смање број просутих гласова”, објашњава Мрдовић за “Вијести”.
Према њеним ријечима, да су о Д’Онтовом количнику озбиљно размишљали показује и примјер, како каже, непринципијелне коалиције Демократа и ГП УРА, који су се, упркос огромном анимозитету у једном периоду, удружили да би смањили штету од мањег броја мандата кроз самосталне наступе. “Сви су свјесни да је Д’Онтов количник практично неумољив за бирачку подршку изнад цензуса, јер даје ‘мрвице’ у мандатима, па смо, као никада, били свједоци упорних позива за формирањем најширих коалиција”, казала је.
Према Закону и избору одборника и посланика, у распођели мандата учествују само изборне листе које су добиле најмање три одсто гласова од укупног броја бирача.
Албански форум, према истраживању, има подршку 1,9 одсто бирача. С обзиром на то да је цензус за партије мањинских народа нижи, очекује се да албанске партије уђу у парламент, као и Хрватска грађанска иницијатива.
Шта је Д’Онтова метода
Д’Онтова метода названа је према белгијском математичару Виктору Д`Онту и први пут је била примијењена 1899. године у Белгији, док се данас она примјењује у већини европских земаља (Италија, Аустрија, Финска, Белгија…)
Та метода почива на таквом распореду мандата који подразумијева да се укупни број гласова, које је освојио кандидат или листа, дијели “правилним” низом дјелилаца (нпр. 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7…), а у зависности од броја учесника у изборном процесу. Мандат, дакле, добија она политичка партија која има највећи количник.
Горан Капор/Биљана Матијашевић
Извор: Вијести
