Пише: Г.А.
Да ли сте чули за мађарску варош Ходмезевашархељ?
То је град близу Сегедина у Регији велике јужне равнице и надомак је крајњег североистока Србије.
У њему је наговештена још једна запажена пливачка каријера за ризницу нашег спорта.
Андреј Барна, скромни момак из војвођанске равнице, оборио је 2016. на Европском јуниорском првенству национални рекорд за тај узраст на 50 слободно, који је од 2002. држао најбољи српски пливач свих времена Милорад Чавић.
Осамнаестогодишњаку из Суботице је тих 22,67, седам стотинки брже од славног претходника, донело бронзану медаљу.
Савладавајући у пливачком развоју и животном сазревању многе вирове у базену и изван њега, 26-годишњи Барна је сада и европски сениорски првак у штафети 4×100 слободно на шампионату у Београду. Уз Велимира Стјепановића, Николу Аћина и Јустина Цветкова био је последња измена, а ишао је брже од све тројице.
Дан раније у пливалишту „Милан Гале Мушкатировић“ узео је појединачно бронзу на истој дистанци, рушећи сопствени државни рекорд за 28 стотих делова секунде, што је прва српска европска медаља у великим 50-метарским базенима после Стјепановићевог сребра на 200 слободно у Лондону 2016.
У то време, у време свог успеха у панонском Ходмезевашархељу, Барна се отиснуо преко Атлантика јер је по Чавићевом искуству знао да је Америка најбоља средина за брушење пливача.
Будући да је у Суботици похађао средњу економску школу, уписује као стипендирани спортиста економију у Лујвилу.
Пошто га економске доктрине, признаје, нису много занимале, брзо се пребацио на програмирање, где се сасвим пронашао до стицања универзитетске дипломе.
Остао је у САД на последипломским студијама.
Да истраје и опстане, снагу му је дао спортски ген.
Мајка, магистар технолошких наука, бавила се у младости гимнастиком, а отац, грађевински инжењер, био је чак јуниорски југословенски вицешампион у скоку увис. Млађи брат Филип игра кошарку.
Андреј Барна и страх од главе под водом
Андреј је као и свако дете тренирао свашта.
Једног лета је због друштва кренуо на пливање.
Мислио је да и од тога неће бити ништа и да ће се, јер се бојао да зарони, ипак бавити ватерполом, с мирном главом на сигурном – изнад воде. Дечачке страхове је пребродио.
Прегрмео је и животну драму.
Пре четири године му је установљен рак бубрега. Морао је на хируршку интервенцију.
„Иако разлог није био добар, рекао сам себи да и није лоше да направим паузу јер ћу бар искористити прилику да се одморим. Не памтим кад сам имао предах дуже од недељу дана“.
Све се завршило како ваља.
На Олимпијским играма у Токију 2021. за длаку му је измакло финале на 100 слободно, али је у полуфиналној трци са 47,94 оборио Чавићев државни рекорд са Игара у Пекингу 2008. од 48,15 у квалификацијама.
Чавић је тада стекао право да плива у полуфиналу, али је одустао да би уштедео снагу за своју главну дисциплину 100 делфин, у којој је четири дана касније водио чувену битку с Американцем Мајклом Фелпсом, једну од најдраматичнијих у историји олимпизма.
Кад је Барна оборио Чавићев рекорд, шокирао је изјавом да је његова каријера под знаком питања јер у Србији нема новчану подршку пошто није у систему финансирања.
Срећом, тај проблем је у међувремену отклоњен.
Карту за Олимпијске игре у Паризу овог лета извадио је за 100 слободно још на пливачком мундијалу у Фукуоки пре годину дана.
Извор: Данас
