Понедељак, 13 јул 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Други пишу

Професори Грађевинског факултета развили модел сеизмичке повредљивости зграда у Црној Гори

Журнал
Published: 26. мај, 2026.
Share
Фото: УЦГ
SHARE

Како ће зидане зграде у Црној Гори реаговати на јак земљотрес — на то питање покушава да одговори нови научни модел који су развили професори Грађевинског факултета Универзитета Црне Горе, проф. др Јелена Пејовић и проф. др Нина Сердар, заједно са међународним тимом истраживача.

Резултат њиховог рада је модел који процјењује вјероватноћу оштећења различитих типова зиданих објеката у зависности од јачине земљотреса. Истраживање је објављено у часопису Bulletin of Earthquake Engineering на платформи Springer Nature, а аутори су F. Aloschi, M. Polese, M. Gaetani d’Aragona, G. Tocchi, Ј. Пејовић и Н. Сердар.

Рад се фокусира на три најзаступљеније врсте зиданих објеката у Црној Гори: неармирана камена зидарија, неармирана зидарија од опеке и уоквирена зидарија. За сваку од тих категорија развијене су тзв. криве повредљивости — математички модели који показују колика је вјероватноћа да објекат претрпи одређени ниво оштећења при одређеном интензитету подрхтавања тла.

Посебност овог истраживања је у начину на који је модел направљен. Аутори нису користили само теоријске претпоставке, већ су комбиновали постојеће моделе из Србије, Словеније и Италије, и прилагодили их црногорским условима. Кључни корак био је повезивање тих модела са стварним подацима о оштећењима из земљотреса 1979. године.

У раду се наводи да су анализирани подаци за око 40.000 објеката, од чега је више од 37.000 било зиданих, што је омогућило да се модел заснује на реалном стању грађевинског фонда. Међутим, ти подаци нису били уједначени, па су их аутори морали додатно систематизовати и превести у савремени формат како би могли да се користе за израду модела.

Истраживање показује да сеизмичка повредљивост зграда зависи од више фактора, а не само од материјала. Међу кључним су тип носећег система, спратност, врста међуспратне конструкције и вријеме изградње, односно прописи који су важили у тренутку градње. Због тога модел не посматра зидане зграде као јединствену категорију, већ их детаљније разврстава према конструктивним особинама.

Коначни резултат рада је хеуристички модел повредљивости, који аутори називају EXPLORA, и који комбинује искуство из региона, експертске процјене и емпиријске податке из земљотреса. Модел је развијен за зидане објекте, док за армиранобетонске зграде аутори наводе да још нема довољно података за сличну анализу.

Рад представља покушај да се постојећа знања о сеизмичкој повредљивости обједине и прилагоде конкретним условима у Црној Гори, уз ослањање на историјска искуства и савремене методе моделирања.

(Рад је изабран из листе радова објављених на сајту Универзитета Црне Горе)

Извор: УЦГ

TAGGED:грађевински факултетзградеЗемљотресУЦГ
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Тумачење Библије – нови серијал на Јутјуб каналу и таласима Радија Светигора
Next Article Сејмор Херш: Сто атентата на Кастра

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Колико зарађују Европљани – минимална плата од 332 до 2.257 евра

По последњим прорачунима, Швајцарци су ти који зарађују у просеку више од било којих запослених…

By Журнал

Докажимо да нам је важан Његошев аманет…

Сви заједно овом иницијативом афирмишимо компромисно рjешење да се Његошева Kапелица нађе на оном малом…

By Журнал

Катарина Ђорђевић: „Дизни” ставља на лед тзв. воук културу и враћа старе цртаће

Пише: Катарина Ђорђевић Kао и многе друге велике компаније, тако и „Дизни” повлачи кораке у…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Други пишу

Раде Мароевић: Сукоб Грчке и Турске – све је спорно

By Журнал
Други пишу

Богдан Петровић: Пад између две столице

By Журнал
Други пишу

Мишо Вујовић: Рулет Милете Килонија

By Журнал
ГледиштаДруги пишуПрепорука уредника

Мило Ломпар: Манекени лажи, Под шатором амбасадора Хила

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?