Шокантна студија открива како се штампа залаже за конфронтацију са Москвом у најмоцћнијој држави ЕУ
Прошле недеље, Универзитет у Мајнцу објавио је студију извештавања немачких медија о догађајима у Украјини и званичном одговору Берлина на кризу. Закључци потврђују да су медији од 24. фебруара играли главну улогу у одржавању сукоба и смањењу вероватноће решења преговарањем, због скоро увек пристрасног, проратног, антируског садржаја који се објављује у свим фазама.
Истраживачи на универзитету анализирали су извештавање на немачком језику о сукобу у Украјини између 24. фебруара и 31. маја, процењујуц́и садржај око 4.300 различитих чланака које је објавило осам водец́их листова и ТВ станица у земљи: FAZ, Suddeutsche Zeitung, Bild, Spiegel, Zeit, ARD Tagesschau, ZDF Todai i RTL Aktuell.
У посматраном периоду, Украјина је била приказана позитивно у 64% свих прилога, а председник Владимир Зеленски у 67%. Насупрот томе, Русија је приказана „скоро искључиво негативно“ у 88% случајева, а председник Владимир Путин у 96% случајева. Скоро сви извештаји – 93% од укупно посматраних – приписивали су искључиву кривицу за рат Путину и/или Русији. Запад је именован као „заједничка одговорност“ у само 4% случајева, Украјина још мање – у 2%.
Перспективе Русије у вези са сукобом разматране су или помињане само у 10% новинских извештаја, мање од гледишта било које друге земље, укључујуц́и и суседе Москве. Алтернатива за Немачку и Лева партија, које се противе наоружавању Украјине и продужењу борби, „практично нису биле медијске присутне у извештавању о рату“. Владине поруке и изјаве министара биле су потпуно доминантне, и биле су у фокусу 80% вести, што је преко четири пута више од опозиционих партија.
У медијским дискусијама „о мерама за које је вероватно да ће окончати рат“, економске санкције Русији су „далеко најчешц́е помињане“ и подржане у 66 одсто случајева. Дипломатске мере су помињане „много ређе“, а „хуманитарне мере“ још ређе. Све у свему, 74 одсто посматраних извештаја описује војну подршку Украјини „изузетно позитивно“. Испорука тешког наоружања је подржана „мало мање јасно, али се и даље сматра у великој мери разумном“, са 66% „претежно за“. Мање од половине – 43 одсто – оставило је утисак да би дипломатски преговори били корисни, а то је у великој мери било због извештаја Дер Шиегел-а који је јасно означио дипломатију као „далеко најразумнију опцију за Берлин“.
„Дер Шиегел је био једини испитани медиј који је позитивно оценио дипломатске преговоре у односу на испоруке тешког наоружања“, закључују истраживачи.
Извештај је идентификовао једну област у којој медијско извештавање „сигурно није било провладино“. У одређеним, ретким приликама, канцелара Олафа Шолца и његову коалицију сви медији, осим Дер Шиегел-а, оштро су критиковали „због оклевања да преплаве Украјину тешким наоружањем. У извештају се додаје да „нису сви чланови владе подједнако погођени критикама“. Иако они који су избегли критику нису наведени, може се кладити да су то представници владиних коалиционих партија као што су Зелени, који од првог дана захтевају да Берлин „преплави“ Кијев оружјем.
Уопштено гледано, студија нуди узнемирујући поглед на то како су сви немачки медији стајали иза узрока рата и опасне ескалације против Русије. У међувремену, разматрање алтернативних политика, као што је подршка дипломатском решењу или подстицање Украјине да се укључи у преговоре како би се борбе прекинуле што је пре могуцће, било је скоро потпуно одсутно – или заиста сасвим одстрањено – из било каквог извештавања или медијске анализе.
Такође, показује како су новинари међу најагресивнијим и најефикаснијим лобистима за рат. Немачка је само једна држава, а слична истраживања медијског извештавања о сукобу у било којој западној држави – неминовно би дошла до сличних закључака. У многим случајевима, закључци би могли бити још драстичнији, у смислу једностране, проратне слике коју штампа просечним грађанима представља, и недостатка супротстављених, продипломатских ставова.
То би сигурно био случај у Великој Британији и САД, две земље које најжешће гурају прокси рат са Русијом. Потврђено је да су Кијев и Москва почетком априла постигли споразумно привремено решење, по којем би се Русија повукла на своју позицију пре 24. фебруара, а Украјина би обец́ала да нец́е тражити чланство у НАТО-у у замену за безбедносне гаранције бројних земаља.
Међутим, у последњем тренутку, тадашњи премијер Велике Британије Борис Џонсон је, наводно, долетео у Кијев и захтевао да Зеленски одустане од преговора. Ова шокантна чињеница једва да је поменута у вестима на енглеском језику, али то не би требало да нас изненади.
Чини се да ове организације и новинари који раде за њих имају „вечни рат“ за продају. Да би се то догодило, западној јавности се очигледно не може дозволити да зна да је могуће постићи мир средствима која су алтернативна смрти и уништењу. Такође је неопходно, чини се, обманути Европљане о последицама сукоба по њихове сопствене економије и личне животе, што доказује студија Универзитета у Мајнцу.
Између 24. фебруара и 31. маја, удео извештаја који су помињали или су говорили о „утицају рата на Немачку“, као што су несташица енергије и инфлација цена, никада није порастао преко 15% укупно недељно. Државни медији су тек у последње време почели да препознају ову штету и истражују шта она значи за просечног грађанина. Већина јавности можда не види да долази огромна рецесија, нити има било какву представу да је то њихова влада сама изазвала.
Извор: Балкан Магазин
