Адам Кадиров, седамнаестогодишњи син чеченског лидера Рамзана Кадирова, именован је за председника Савета безбедности Чеченске Републике. Ово је његова четврта званична функција од 2023. године, чиме се додатно учвршћује позиција најмлађег члана породице Кадиров у политичко-безбедносној хијерархији региона.
Иако још малолетан, Адам Кадиров (17) се од ране младости креће унутар затвореног и централизованог система моћи који обликује савремену Чеченију. Већ са 15 година био је лични телохранитељ свог оца, потом именован за повереника Руског универзитета специјалних снага у Гудермесу, као и за посматрача у новоформираном батаљону названом по Шејху Мансуру. Од 1. априла ове године формално је и куратор Министарства унутрашњих послова за Чеченију.
Његово политичко јачање пратио је и низ контроверзи, укључујући снимак из 2023. године у којем се види како Кадиров млађи у истражном затвору у Грозном физички злоставља Никиту Журавеља, оптуженог за скрнављење Курана. Видео је објавио његов отац Рамзан Кадиров, што је изазвало снажне реакције у јавности, али и низ награда и похвала унутар руског државног и регионалног апарата.
И отац има сличан развојни пут
Успон Адама Кадирова неодвојив је од улоге коју је његов отац Рамзан имао у формирању савремене чеченске политичке елите. Рамзан Кадиров, рођен 1976. године у селу Центарој, припада моћном клану Беноја и од младости је био дубоко укључен у ратна и политичка дешавања у републици. Када је 1994. године избио Први чеченски рат, Рамзан је имао само 18 година. Тада се, заједно са својим оцем, прикључио редовима чеченских сепаратиста и борио против руских федералних снага.
Након завршетка рата 1996. године, Кадиров постаје лични телохранитељ свог оца, тада већ угледног муфтије Ичкерије, Ахмада Кадирова. Рамзан је, дакле, још као двадесетогодишњак био део најближег круга власти у рату разореној републици, да би убрзо и сам почео да заузима значајне функције.
Преломни тренутак за породицу Кадиров долази крајем 1999. године, када се дистанцирају од растућег влахабијског утицаја међу чеченским борцима и прелазе на страну Москве. Ахмат Кадиров убрзо постаје шеф привремене администрације Чеченије, док Рамзан, тада у својим раним двадесетим, улази у систем безбедности Руске Федерације. Између 2000. и 2002. године, Рамзан Кадиров обавља дужност инспектора за комуникације при Министарству унутрашњих послова Русије, а потом преузима командне функције унутар тог органа у Чеченији.
Рамзан Кадиров долази на чело Чеченије 2007. године, уз пуну подршку руског председника Владимира Путина, чији је и данас један од најлојалнијих политичких савезника. Под његовим руководством Чеченија функционише као снажно персонализована структура, у којој лојалност породици и Кремљу представља темељ управљања.
Адам Кадиров наставља тај образац – његово брзо напредовање у систему, упркос младости, представља наставак династијског модела власти који све више подсећа на наследне монархије него на савремене демократске институције. Његове функције нису само симболичне – позиције које заузима укључују приступ кључним информацијама и механизмима безбедности у региону.
Иако формално део Руске Федерације, Чеченија под Кадировима функционише по сопственим правилима. Именовањем Адама Кадирова на место председника Савета безбедности, потврђује се континуитет власти у рукама једне породице и поставља темеље за могућу политичку транзицију унутар династије.
Сирија – срећна нова 2011. година, или све мирише на још једну Либију
Међународне организације и независни медији, попут Ројтерса и руског истраживачког портала „Проект“, већ годинама указују на ауторитарне праксе, личне афере и затвореност система у Чеченији, у којој су моћ, безбедност и награде постали породична привилегија.
Адам Кадиров, који је рођен 24. новембра 2007. године и недавно напунио 17 година, сада је и формално један од најутицајнијих политичко-безбедносних актера у републици. Његов политички пут и даље је под будним оком јавности – али не у Чеченији, где критике готово да више и не постоје.
Извор: НИН
