Већ годинама је Јемен поприште крвавог рата. У њега су умешане и неке стране силе – пре свих Саудијска Арабија с једне, а Иран с друге стране. Какве су шансе да у 2023. дође до примирја?
Јемен се не смирује. Примирје које су у пролеће с владиним снагама договорили побуњеници из редова Хутија, у неколико наврата је продужавано. Међутим, током јесени зараћене стране нису успеле да постигну договор о поновном продужењу прекида ватре. Примирје је додуше било крхко, али је барем тој напаћеној земљи и њеним становницима омогућило мали предах. Према подацима Уједињених нација, током примирја нису забележени никакви ваздушни напади, нити је било већих војних операција или напада из Јемена на територију суседне Саудијске Арабије.
Регионални конфликт
Влада Саудијске Арабије наиме предводи међународну алијансу против побуњених Хутија, који у међувремену контролишу већи део југозапада Јемена, укључујући и главни град Сану. Побуњене Хутије с друге стране подржава Иран. Конфликт који је изворно имао национални карактер, тако се временом развио у сукоб већих размера између две регионалне силе око политичког утицаја: између сунитске Саудијске Арабије и шиитског Ирана.
У распетљавању компликоване ситуације није много помогла ни чињеница да је тадашњи председник Абед Рабо Мансур Хади током пролећа власт пребацио на такозвано Председничко веће.
Мансур Хади тиме је удовољио споразуму постигнутом на мировним преговорима који су у то време одржани у саудијском главном граду Ријаду – а на којима побуњеници из редова Хутија ипак нису учествовали. Било је предвиђено да то ново Веће преговора са Хутијима око „коначног и свеобухватног“ решења вишегодишњег грађанског рата.
Захтеви Хутија
Но, ти мировни преговори су, баш као и разговори око обнове примирја, пропали. За то је пре свега крива једна сукобљена страна, а то су Хутији, сматра немачки експерт за Јемен Јенс Хајбах из хамбуршког Института за глобалне и регионалне студије (ГИГА): „Хутији се налазе у бољој позицији због досадашњег развоја рата. Зато нису ни спремни на уступке“, каже немачки политиколог. „Они постављају максималне захтеве, на пример да међународно призната влада убудуће исплаћује плате и борцима из јединица које се боре на страни Хутија. То влада наравно не може да прихвати.“
А то колико се рат споља потпирује, јасно показује и оружје на једном рибарском бродићу које је почетком овог месеца открила америчка морнарица на путу из Ирана ка Јемену. Пронађено је, између осталог, око милион комада муниција, опрема за ракете и гориво, потврдила је америчка војска.
Немачки стручњак Хајбах оцењује да је у Јемену реч о тзв. „заменском рату“. На једној страни је, каже, знатно порасла подршка Хутија од стране Ирана, а с друге стране је порасла и зависност Хутија од Техерана. Но, како напомиње, Хутији притом нису само страна која прима наредбе из Ирана: „За то су они ипак сувише јаки.“ На другој страни, међународно признату владу пре свега подржава коалиција коју предводи Саудијска Арабија: „На крају се с правом може рећи да је то заменски рат. И због тога је и тешко постићи некакав договор“, каже Хајбах.
Хуманитарна катастрофа
За то време цивилно становништво пати због насиља. Више од 11.000 деце је рањено или убијено од почетка борби у 2015. – то је средином овог месеца објавио Уницеф. Према подацима УН, од 2015. у Јемену је убијено око 375.000 људи, што је 1,25 одсто укупне популације – у борбама, али још више од последица глади или болести, тврде УН. Више од четири милиона особа тренутно је у избеглиштву на подручју Јемена. Уред УН за координацију хуманитарне помоћи (ОЦХА) оцењује да је реч о „најтежој хуманитарној катастрофи у последњих неколико деценија за коју су одговорни људи“.
Размере катастрофе додатно су повећане због руског напада на Украјину, што је резултирало проблемима с несташицом жита. До почетка напада Јемен је око половину потребне пшенице (45%) увозио из Русије и Украјине.
Под владавином Хутија у великим деловима Јемена пате пре свега жене. У подручјима која контролишу побуњеници оне више не смеју да се крећу без мушке пратње, односно неког од чланова њихове породице. То веома ограничава мобилност жена и чини их додатно зависним од чланова мушке родбине.
Консолидовање власти
У догледно време ствари се неће много мењати по питању превласти Хутија, оцењује стручњак за Јемен Јенс Хајбах. „Они су консолидовали власт на северу и неће је тако брзо изгубити. Рат ту неће ништа да промени.
Све оно што је до сада предузела коалиција коју предводи Саудијска Арабија, резултирало је на крају само додатним јачање Хутија.“ Они у међувремену контролишу територију која је временом и знатно повећана, и сигурно је неће тако лако испустити из руку, додаје Хајбах.
То значи да ће Хутији наставити да спроводе своју досадашњу политику, укључујући и политику према женама, каже наш саговорник. „То је огроман проблем што се тиче људских права, проблем који се у догледно време неће решити. Генерално гледано, овај рат ће моћи да се приведе крају тек када спољни актери престану да пружају подршку једној од укључених страна.“
И шта сад?
Све јасније се показује да је коалиција коју предводи Саудијска Арабија неуспешна. Напади су само још више погоршали хуманитарну катастрофу, а нису резултирали побољшањем положаја регуларних владиних јединица у сукобу.
Подршка споља, како се наводи у анализи стручног магазина „Форин полиси“ из децембра 2022, само је резултирала тиме да су Хутији и Иран још тешње повезани. Осим тога су, тврди се, побољшане су и војне могућности Хутија. „То је онда довело до тога да се рат прелио на територију Саудијска Арабије и Уједињених Арапских Емирата.“ Тамо су између осталог регистровани и напади дроновима.
И шта сад треба учинити? Најбоља могућност за окончање рата, како пише „Форин полиси“, састоји се у томе да се повежу представници обе групе, али и неких других група, које до сада нису биле довољно представљене, на пример женске организације или актери цивилног друштва. Све друго би било само понављање рецепата који су се већ показали као неупотребљиви.
Јемен као средство притиска
Ипак, чини се да ће преговори, с обзиром и на неке одређене политичке развоје ван Јемена, у догледно време бити још тежи него до сада. У начелу је Иран, како се закључује у анализи бриселског труста мозгова Европски савет за спољну политику, захваљујући савезу с Хутијима креирао нову зону утицаја на Арапском полуострву. То Техерану омогућава да додатно изврши притисак на своје регионалне противнике и САД, али и да тестира војне капацитете Саудијске Арабије.
У међувремену се и Техеран нашао под све већим међународним притиском, због односа према протестном покрету у самом Ирану, али и због испоруке дронова и ракета којима се Руси служе у агресорском рату у Украјину.
На Западу, на пример у Европској унији, већ су уведене прве санкције против припадника тамошњег режима, а разматра се и прекид преговора око иранског атомског програма. Но, све то вероватно неће баш мотивисати Иран да се потруди око завршетка рата у Јемену. Јер, тај рат је за Техеран и даље доказано средство уз помоћ којег може да креира међународни контра-притисак.
Извор: DW
