Пише: Филип Драговић
Ево можда је јутрос јасније како се, попут дана и ноћи, разликују студентски протести у Србији и ови који се самопрогласише за „студентске“ у Црној Гори. Осим једне једине тачке, опште и недефинисане, која их повезује (а то би био протестни позив једног броја грађана да одговорни одговарају за злочин) све се упадљиво разликује:
1. Студентски протести у Србији имају деценијску традицију и историјску учинковитост. Овдје такву појаву још увјек не можемо констатовати, а до данас је дефинитивно нијесмо имали. Наиме, док је у Србији блокиран рад свих државних факултета, уз већински консензус професора и студената, овдје још не знамо колико редовних, а колико ванредних студената броји удружење „Камо сјутра“? Но, с обзиром на саопштење Студентског парламента Универзитета ЦГ од прије 10-15 дана, јасно је да ови „студенти“ немају легитимитет представника овдашње академске заједнице.
2. Јуче смо чули да оставку због моралне одговорности која произилази из посљедица злочина у Новом Саду, подносе једнако и премијер Србије и градоначелник Новог Сада. Сваком разумном је јасно да је одговорност првог пуно већа од одговорности другог, када је у питању рушење настрешнице на станици за међународни саобраћај, али студенти су тражили оставку управо – градоначелника! Овим нашим „студентима“ такав захтјев неће изаћи из уста (ако изађе: обећавам да ћу их јавно подржати!) иако се одговорност градске управе за два маскара на Цетињу много јасније назире овдје, него градског управника Н. Сада за масакр тамо. Можда није очекивано да незадовољни грађани и „пркосна омладина“ редом броје чије све оставке персонално траже, али „Камо сјутра“ баш то ради, заобилазећи цетињске градске оце. Зашто? Па зато што излазе, и једни и други, из истог идеолошког, страначког и интересног шињела. И боде очи колико се то види.
3. Србијанске студенте су директно или индиректно подржала готово сва јавна лица (па чак и нека која су до јуче била повезивана са СНС зоном интереса), док „камосјутраше“ непогрешиво подржавају исти они који су постали гласни у јавности тек послије пада ДПС са власти. А постали су гласни јер им се та чињеница политички или егзистенцијално не допада.
4. И наравно, све ове ставке уливају се у јединствени закључак. Протести студента у Србији сабирају у исту колону и „десне“ и „лијеве“, и младе и старе, и националисте и грађанисте. И све то због једног циља: да се окоштали 12-годишњи систем једнопартијске владавине промијени, и да се – прије свега – створе услови за такве промјене: хапшењем одговорних за Н. Сад; одбраном уставних начела политичког живота; ослобођењем медија (који неумјесно ћуте или селектују причу о одговорности) …итд.
За разлику од тога, протести „Камо сјутра“, преко приче о цетињском злочину и неумјесне селекције у тражењу одговорних, веома јасно траже повратак Црне Горе на стање од прије 30. августа 2020. То јасно показује и њихово јучерашње саопштење у коме изражавају срећу што су подржаваоци њихових протеста бројни корумпирани људи, оличења бившег режима. Наравно, они пуцају од радости што су ти људи, према њиховом тумачењу доласком на њихове протесте, „очигледно промијенили моралне назоре“, па сад сви они јасно знају гдје и „камо сјутра“?
А ми се опет радујемо што су нам, такви какви су, иако нијесмо читали њихове семинарске и дипломске радове, помогли да их боље прочитамо.
