Пише: Небојша Поповић
Почетком давних осамдесетих година 20. вијека, краљевски клуб – Реал Мадрид, најбогатији и најтрофејнији клуб у историји фудбала играо је утакмицу Купа Шпаније са неким трећелигашем.
После неизвјесне борбе Реал је славио. Тада је настала масовна туча на терену у којој су мучени трећелигаши приде добили и батине. Када су тадашњег тренера Реала питали да ли је достојно да се играчи краљевског клуба тако понашају и туку после утакмице, он је дао следећи одговор:
„Реал је Реал, било да се игра, било да се трчи, било да се бије“.
Порука је у ствари била јасна – ми смо најбољи у свему чега се прихватимо. Наравно, подразумијева се да ово није текст о промоцији насиља на спортском терену или било којој области живота, већ је поента да се прави шампиони сналазе у свакој ситуацији и да размишљају флексибилно. Да су прилагодљиви.
На крају крајева постоји разлог зашто су прави шампиони шампиони, и што континуирани успјех никада не долази случајно. То итекако важи у политици.
ПЕС је из протеклих парламентарних избора изашао као странка на пол позицији у политичком животу Црне Горе, а да ли је кадра ту позицију одржати и након следећих избора, који се, узгред буди речено већ полако помаљају на хоризонту, тешко је рећи. Али поштено говорећи – ситуација не дјелује обећавајуће.
За то постоји много разлога о којима је писано на Журналу. Од више него скромног посланичког клуба, недостатка медијске стратегије и идеологије, превеликог уплива бившег ДПС-а на важним позицијама, недовољно развијене партијске инфраструктуре итд…, али рецимо да се сви они могу свести на један кључни – а то је да се ПЕС једноставно не сналази у сендвичу између двије доминантне националистичке политике у Црној Гори, што посебно потврђују резултати локалних избора.
Невоља је што за партију која претендује да влада и буде Реал Мадрид изговори нису опција. Ламентирање да ПЕС жели да поведе Црну Гору напријед, али да је и изнутра и споља сви стално опструирају не представља ништа друго до признаје властите слабости. Неспособност да се од тима који стално игра дефанзивно трансформише у екипу која претендује да држи лопту и контролише игру је евидентна.
Колико је ствар узела маха можда најбоље говори детаљ да у тој партији очито нису свјесни да изјаве њених највиших званичника веома често као јаје јајету личе на наратив ДПС-а. У питању је феномен који веома лако региструју и политички мало заинтересовани грађани.. Користе се истовјетне ријечи, синтагме, па чак и читаве конструкције реченица попут – „грађанска“ и „европска Црна Гора“, „ревизија историје“ „европска будућност државе“ итд… и тако намјесто да партија која је стожер власти буде та која ће креирати и наметати наратив као резултат добијемо некакав ДПС са Темуа.
Каквом то резултату на изборима у перспективи води није тешко закључити.
Ово је као феномен веома важно примијетити. Разумије се, прво на симболичкој равни а која потом сама за себе учитава далеко више него што то на први поглед изгледа. Јер бити Реал Мадрид значи имати шампионску екипу и имати одговор на сваку комбинаторику противника. Али ако детектујете да сте запели у елементарним стварима, онда се треба запитати да ли сте као такви спремни за највећи ниво такмичења.
