Пише: Јелена Контић
Као романтичарску причу пуну емоција, ентузијазма, поштовања и љубави, те свједочанство о времену и квалитету, али и насљеђе новим генерацијама, Никола Љумовић описује документарни филм “Soul of Podgoričanos” чији је продуцент и један од аутора.
Дуже од деценије, на десетине путовања по региону, без стабилног буџета, често издвајајући из сопственог џепа, уз безброј препрека, углавном превазиђених, настајао је документарац у којем је своје мјесто мјесто нашло више од 70 саговорника и заокружено 100 година постојања једне заједнице. “Soul of Podgoričanos” је филм о Фудбалском клубу “Будућност”, а стицајем околности, приказан је управо поводом вијека постојања клуба, прошле године. Ипак, екипа филма не планира да се заустави на томе.
“Пресрећни смо што смо све то склопили баш на 100 година клуба, колико год смо се претходно мучили и нервирали, па чак и направили паузу јер нисмо имали пара, али скрпили смо се, из љубави. Јер, Будућност је љубав. Макар мени, Будућност је љубав и породица”, коментарише Љумовић.
Он истиче да је све, ипак, кренуло много прије саме стогодишњице, о којој својевремено нијесу ни размишљали.
“Ми смо почели прије тачно 13 година, Владимир Тони Пендо, Данило Пендо и ја. Првобитна идеја је била да направимо филм о једној генерацији, конкретно о оној у којој је играо мој отац Петар Цацо Љумовић. То је била најјача генерација Будућности, 12-13 година на окупу. Кад смо ушли дубље у саму причу, схватили смо да не можемо стати на једној генерацији. Морали смо да идемо од почетка. И тако смо кренули од Милана Рогошића као најстаријега (фудбалер Будућности из ‘50-их и ‘60-их година прошлог вијека), па до најмлађега којег смо снимили, а то је Василије Аџић. Тако се прича полако ширила, од Подгорице и Црне Горе до региона”, прича млађи Љумовић.
Филм је тако прерастао у свеобухватну причу о клубу и његовим епохама. Љумовић оцјењује да је у питању велики пројекат чији је процес био дуг и исцрпљујући, а објашњава и због чега.
“Било је доста компликовано, јер смо кренули у то скроз независно и без ичије потпоре, само ми. Разне политичке структуре су се промијениле, ми смо радили, сва могућа дешавања и лудила у клубу и око клуба, али ми смо пливали како смо ми хтјели, како је нама одговарало и како смо ми замислили тај пројекат. Борили смо се са финансијама, спонзорима… Имали смо подршку Филмског центра Црне Горе и подгоричког Секретаријата за културу, али та средства нијесу била довољна да бисмо све покрили. Ишли смо два пута у Сплит, три пута у Београд, ишли у Загреб, Дубровник, Сарајево, никад авионом, јер је прескупо, а уз то смо носили опрему чије само царињење кошта 700-750 еура”, набраја Љумовић само неке од изазова.
Рад на филму био је и лично искушење за свакога у екипи, али су, упркос свему, успјели да забиљеже свједочанства највећих имена југословенског и регионалног фудбала.
“Тако мали клуб дао је много велика имена, то је невјероватно… Трудили смо се да снимимо највеће могуће легенде, што смо и успјели. Тако у филму имате Дејана Савићевића, Пеђу Мијатовића, браћу Брновић, Томка Мирочевића, али и Вахида Халихоџића, Драгана Џајића, Ивицу Шурјака, Нишу Савељића, Драгана Вујовића, људе који су играли широм Југославије, али и у Француској, Италији, Грчкој… Неки од њих причају како је било играти за Будућност, а други причају како је било играти против Будућности. Док их слушате, осјећате огромно поштовање које имају и које заправо Будућност има ван граница Црне Горе. Тога овдје тога нема, на примјер”, истиче Љумовић.
Неке од великана, нажалост, нијесу стигли да сниме.
“Ћиро Блажевић, Цицо Крањчар…, били смо у комуникацији, али нијесмо успјели. Неке људе смо изгубили док смо чекали да скупимо новац за пут”, прича Љумовић, али истиче да се њихова прича наставља, те да планира да сними и нове саговорнике.
“У филм је стало неких 20-30 одсто свеукупног материјала који смо направили, тако да планирамо да направимо серијал, јер је ово превелико богатство да би остало на сат и 25 минута. Надам се да ће бити реализован ове године”, најављује он.
Но, права филмска прича – и о Будућности, али и о самом документарцу, те подвигу екипе, мале али одабране – кулминирала је на премијери на Стадиону малих спортова, 2025. године.
“Било је феноменално, препуно емоција, а мјесто скроз симболично – то је наша ‘Бомбоњера’. Пресрећни смо што су дошле легенде и што су Варвари показали велико поштовање, а фали нам поштовања у свим сферама… Премијера је била спектакуларна. Многима су очи биле пуне суза, било је и смијеха, сјећања, снегдота, љубави, то је нешто што се не може одглумити”, каже Љумовић и додаје:
“То је једна невјероватна романтика”.
У филму се очитава и однос према граду, заједници, спорту, који се учи и стиче од малих ногу. Зато је “Soul of Podgoričanos” много више од локалне, клупске приче, закључује се из разговора. Кроз приче играча и савременика, филм постаје и остаје као свједочанство једног времена.
“Видјећемо да су сви они, све те југословенске легенде живјеле једно невјероватно вријеме, пуно љубави и поштовања – чега нам свима данас фали. Цијениле су се праве ствари, спорт је значио квалитет, васпитање и поштовање. Питам се некад гдје смо погријешили. Зато, овај филм треба да остане новим генерацијама, онима које сада настају које тек долазе”, поручује Љумовић.
На крају разговора, подсјећа да је филм настао у продукцији куће “Art Conteiner”, у копродукцији са РТЦГ-ом на чијој платформи МНЕ плеј је документарац и доступан. Поред саговорника “Вијести”, те Данила Пенда који је директор фотографије и Владимира Тонија Пенда који потписује режију и монтажу, екипу употпуњују и сниматељи: Александар Јаредић, Предраг Њуњић, мајстор свјетла Илија Калуђеровић. Посебну захвалност упућују: Озани Брковић, Данки Јашовић, Нини Реџепагић, Бранку Латиновићу, бенду “Врпца”, Радију “Крш”, Филипу Раденовићу, Дамиру Мурсељевићу Мирди, Филмском центру и, наравно, “Варварима”.
Сумирајући све, Љумовић каже да не би ништа промијенио, јер је комплетан процес био прича о суштини, а суштина филма није само прича о Фудбалском клубу “Будућност”, већ прича о љубави, поштовању, прича о идентитету, о великим људима, о спорту и времену, о неприкосновеној емоцији која надживљава управе, политике, резултате и околности.
Извор: Вијести
