
Новица Тадић
Тамне ствари
Тамне ствари отварају моје очи,
подижу руку, грче прсте.
Оне су далеко и близу,
иза девет брда
и у станишту скровитом.
Ноћ је њихово царство,
а дан који свиће
огртач од светлости.
Нема снаге која их може поништити,
разрешити или објаснити.
Оне остају тамо где су.
У грудима, у срцу из кога шуморе
Dark Things
Dark things open my eyes,
raise my hand, knot my fingers.
They are close and far away,
beyond nine hills
in a hidden refuge.
Night is their kingdom,
and this day just breaking,
is their cloak of light.
No force can cancel them,
Untangle them, explain them.
They stay where they are,
in our chests,
murmuring in our hearts.
(Превео Чарлс Симић)
Да се писар Бартлби којим случајем латио писања песама, слутим да би оне звучале баш као песме Новице Тадића. Налазимо се у граду пригушене светлости. Атмосфера је клаустрофобична. Са свих страна надносе се зидови поцрнели од трајања. По улицама вреба ужас. Наоколо, ђавоља игранка без престанка. Наш водич је побожан светац, безимен и бојажљив. Прича нам како проводи дане и ноћи:
Нарамак суварака
и ја приносим ватри,
кроз уличну вреву.
Ломачу не видим
и не знам кога то
и зашто спаљују.
Букти само и одблескује
иза раздраганог мноштва,
које пева, пуца и кличе.
Armful of dry twigs
I bring to the fire
on the busy street.
I can’t see the stake,
don’t know who is
being burnt alive or why.
There’s just the blaze and the glow
behind the rapturous crowd.
(Превео Чарлс Симић)
Тадић је песник модерне историје. Свестан је гнусобе зла које се надвија над нашим животима. Свака његова песма обилује оним језивим и неизмерно инвентивним детаљима, оним дијаболичним спојевима људских, животињских и биљних елемената, какве налазимо на огромним платнима Хијеронимуса Боша што врве од чудовишта. Његове песме су кратке и тешко их је преводити. Мало говоре а много значе.
Свака његова песма је творевина изузетне сажетости, стога преводиоцу преостаје оскудан маневарски простор. У томе и јесте потешкоћа. Лично, обожавам прецизност у превођењу.
Моје правило је строга дословност – при чему једна реч замењује другу, једна фраза другу – све док се не заглибим. Болно ми је да себи допустим и најмању слободу, али у овом случају нисам имао избора (последњи стих песме „Тамне ствари“ разломио сам у два реда), пошто би верност оригиналном стиху учинила да сам крај звучи чудно.
Није ли Драјден рекао: „Настојао сам да Вергилије у мом преводу проговори на онаквом енглеском језику каквим би и сам говорио да је којим случајем рођен у Енглеској“? Надам се да је Драјден у праву. У противном, горећу у паклу, који је ионако препун преводилаца поезије.
Превод са енглеског: Весна Рогановић
Аутор је амерички песник и есејиста српског порекла, преводилац поезије Новице Тадића на енглески језик.
Извор: danas.rs