Novica Tadić
Tamne stvari
Tamne stvari otvaraju moje oči,
podižu ruku, grče prste.
One su daleko i blizu,
iza devet brda
i u staništu skrovitom.
Noć je njihovo carstvo,
a dan koji sviće
ogrtač od svetlosti.
Nema snage koja ih može poništiti,
razrešiti ili objasniti.
One ostaju tamo gde su.
U grudima, u srcu iz koga šumore
Dark Things
Dark things open my eyes,
raise my hand, knot my fingers.
They are close and far away,
beyond nine hills
in a hidden refuge.
Night is their kingdom,
and this day just breaking,
is their cloak of light.
No force can cancel them,
Untangle them, explain them.
They stay where they are,
in our chests,
murmuring in our hearts.
(Preveo Čarls Simić)
Da se pisar Bartlbi kojim slučajem latio pisanja pesama, slutim da bi one zvučale baš kao pesme Novice Tadića. Nalazimo se u gradu prigušene svetlosti. Atmosfera je klaustrofobična. Sa svih strana nadnose se zidovi pocrneli od trajanja. Po ulicama vreba užas. Naokolo, đavolja igranka bez prestanka. Naš vodič je pobožan svetac, bezimen i bojažljiv. Priča nam kako provodi dane i noći:
Naramak suvaraka
i ja prinosim vatri,
kroz uličnu vrevu.
Lomaču ne vidim
i ne znam koga to
i zašto spaljuju.
Bukti samo i odbleskuje
iza razdraganog mnoštva,
koje peva, puca i kliče.
Armful of dry twigs
I bring to the fire
on the busy street.
I can’t see the stake,
don’t know who is
being burnt alive or why.
There’s just the blaze and the glow
behind the rapturous crowd.
(Preveo Čarls Simić)
Tadić je pesnik moderne istorije. Svestan je gnusobe zla koje se nadvija nad našim životima. Svaka njegova pesma obiluje onim jezivim i neizmerno inventivnim detaljima, onim dijaboličnim spojevima ljudskih, životinjskih i biljnih elemenata, kakve nalazimo na ogromnim platnima Hijeronimusa Boša što vrve od čudovišta. Njegove pesme su kratke i teško ih je prevoditi. Malo govore a mnogo znače.
Svaka njegova pesma je tvorevina izuzetne sažetosti, stoga prevodiocu preostaje oskudan manevarski prostor. U tome i jeste poteškoća. Lično, obožavam preciznost u prevođenju.
Moje pravilo je stroga doslovnost – pri čemu jedna reč zamenjuje drugu, jedna fraza drugu – sve dok se ne zaglibim. Bolno mi je da sebi dopustim i najmanju slobodu, ali u ovom slučaju nisam imao izbora (poslednji stih pesme „Tamne stvari“ razlomio sam u dva reda), pošto bi vernost originalnom stihu učinila da sam kraj zvuči čudno.
Nije li Drajden rekao: „Nastojao sam da Vergilije u mom prevodu progovori na onakvom engleskom jeziku kakvim bi i sam govorio da je kojim slučajem rođen u Engleskoj“? Nadam se da je Drajden u pravu. U protivnom, goreću u paklu, koji je ionako prepun prevodilaca poezije.
Prevod sa engleskog: Vesna Roganović
Autor je američki pesnik i esejista srpskog porekla, prevodilac poezije Novice Tadića na engleski jezik.
Izvor: danas.rs
