Ruska državna Sberbanka povukla se iz Srbije u svojoj, prema ocenama zvaničnika banke, najuspešnijoj godini.
Ova banka je prodala svoje operacije i u Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Mađarskoj.
U obrazloženju odluke o povlačenju Sberbanka je navela da želi da smanji svoje geografsko prisustvo u Centralno-istočnoj Evropi, kako bi se fokusirala na ključna tržišta i istražila nove poslovne modele.
„Sberbank Europe“ želi da ubrza svoje digitalno poslovanje sa stanovništvom u Nemačkoj i da unapredi poslovanje korporativnog bankarstva u Austriji“, navela je ova banka za RSE.
Sberbank Srbija je deo Sberbank Europe grupacije.
Na upit RSE o razlozima za povlačenje navedeno je da su sva zavisna preduzeća, uključujući i Sberbanku Srbija, profitabilna, sa solidnim nivoom kapitala i likvidnosti i pokazuju pozitivan razvoj.
„Međutim, izgledi za dalji rast bili su ograničeni za Sberbank Europe“, stoji u odgovoru.
RSE nezvanično saznaje da je proces za prodaju pokrenut pre godinu i po dana.
Ekonomski novinar iz Srbije Miša Brkić ocenjuje da Sberbanka izlazi iz zemalja EU zato što naslućuje da će i politički i ekonomski odnosi između EU i Rusije početi da zahlađuju i da ruska poludržavna ili državna banka nema šta da traži na tržištu EU.
„Što se tiče zemalja Zapadanog Balkana, za period od kad je Sberbanka ušla u ovaj region do danas nije napravila nikakve velike i spektakularne poslove da bi imala razlog da ostane ovde“, naveo je Brkić.
Portfolio Sberbanke
Sberbanka je, kako se navodi na sajtu, vodeća banka u Rusiji, koja poseduje najveću bankarsku mrežu u toj zemlji – čini je 14.200 ekspozitura.
Sberbank Europe je prisutna na osam tržišta u Centralnoj i Istočnoj Evropi; u Austriji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Češkoj, Mađarskoj, Sloveniji, Srbiji i Nemačkoj.
Osnivač Sberbank i ujedno najveći akcionar banke je Centralna banka Rusije, koja poseduje većinski deo kapitala.
Signali o političkoj odluci Rusije?
Povlačenje Sberbanke iz Srbije ipak je bilo iznenađenje.
„Čini mi se da povlačenje banke može da bude i jedna vrsta signala o političkoj odluci države Rusije da smanji ekonomski angažman u ovom regionu“, ocenjuje Brkić.
Zvaničnici u Beogradu oslanjaju se na Rusiju, pre svega kada su u pitanju isporuka energenata i nabavka vojnog naoružanja i opreme.
U političkom smislu Beograd računa na podršku Rusije u lobiranju protiv članstva Kosova u međunarodnim organizacijama i institucijama. Beograd ne priznaje nezavisnost bivše južne pokrajine koju je Kosovo proglasilo 2008. godine.
I zbog toga, a i pozivajući se na tradicionalno prijateljstvo i saradnju, Beograd odbija da se pridruži sankcijama Evropske unije protiv Rusije zbog aneksije ukrajinskog poluostrva Krim 2014. godine.
O ruskom prisustvu u Srbiji
Vuk Vuksanović iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku kao uzroke povlačenja Sberbanke iz Srbije i regiona vidi limitirane interese, kapacitete i instrumente Rusije na Balkanu.
„Na osnovu ruskih izvora sa kojima ja komuniciram ovo je više zbog potencijalnih finansijskih sankcija kojima je Rusija izložena stalno od strane Zapada. To ima mnogo veći efekat na ovu odluku“, rekao je Vuksanović za RSE.
On, međutim, dodaje i da je povlačenje Sberbanke veoma jak pokazatelj da Balkan i Srbija nikada nisu bili prioritet za rusku spoljnu politiku.
„Ovo je pokazatelj toga da Rusija niti ima toliki interes za ovaj region niti da ima toliki kapacitet“, ocenio je Vuksanović.
Umesto toga, smatra on, Rusija se oslanja na veoma limitiran set instrumenata uticaja.
„To su popularnost među pojedinim delovima javnog mnenja u Srbiji i na Balkanu, energetika što vidimo na osnovu Turskog toka (gasovod) i nerešeni kosovski spor. Potencijalno možda možemo tom spisku da dodamo sada i pitanje Sputnjik V vakcina (protiv korona virusa)“, rekao je Vuksanović.
Zašto je Sberbank odlučila da se povuče?
Kako je prenela agencija Reuters 3. novembra, ova državna banka, koja je pod zapadnim sankcijama uvedenim Rusiji 2014. zbog aneksije Krima, godinama planira da smanji svoje poslovanje u Evropi i već je prodala svoju tursku podružnicu Denizbank.
Predsednik Uprave Sberbanke German Gref izjavio je 2017. godine da kompanija planira da napusti niz evropskih zemalja zbog ozbiljnih poteškoća u poslovanju koje proizlaze iz silnog regulatornog pritiska povezanog sa sankcijama protiv Rusije, preneo je Jutarnji list, citirajući Grefovu izjavu za TV kanal Rossia 24.
Kako je javio Financial Times (FT) u septembru, ova kompanija u državnom vlasništvu želi da iskoristi bazu finansiranja i ponudi sve, od isporuke hrane do strimovanja zabave.
Takozvani „Ruski Amazon“ ambicija je zajmodavca u državnom vlasništvu da iskoristi konkurentske prednosti svoje ogromne baze finansiranja kako bi korisnicima ponudila sve – od isporuke hrane do striming zabave, navodi se u izveštaju FT.
Međutim, kako se navodi, ideja se pokazala kontroverznom u nekim delovima ruske vlade, jer zvaničnici veruju da je dužnost grupe da poveća isplatu dividendi koju obećava predsednik Vladimir Putin.
Odlazak iz Srbije u „najuspešnijoj godini“
Neto profit Sberbanke Srbija za sedam meseci 2021. godine premašio je 11,2 miliona evra tako da je banka u julu ostvarila poslovne i finansijske ciljeve za celu 2021. godinu, saopšteno je 7. septembra, samo dva meseca pre odluke o povlačenju iz Srbije.
Predsednik Izvršnog odbora Sberbanke Srbija Vladimir Bošković je na konferenciji za novinare istakao da će 2021. za tu banku biti „zasigurno najuspešnija poslovna godina“, prenela je agencija Beta.
Sberbank je na tržište Srbije došla 2012. godine akvizicijom austrijske Volksbanke. U saopštenju koje je tada objavljeno na sajtu Sberbanke navodi se da kompanija u Srbiju dolazi sa „ciljem da postanemo lideri u bankarskom sektoru Srbije, moderni, fokusirani i pouzdani“.
Sberbank Srbija je, dodaje se, jedinstven bankarski partner u „građenju mostova ka preduzećima na istoku u Srbiji, Rusiji i Zajednici nezavisnih država“.
Poslovanje Sberbanke u Hrvatskoj
I u Hrvatsku je Sberbanka ušla 2010. godine kupovinom Volksbank International u koji je spadala i Volksbank Hrvatska.
Sberbanka u Hrvatskoj ima 31 poslovnicu i na hrvatskom tržištu je osma po udelu u ukupnoj aktivi na bankarskom tržištu sa bilansom od oko 10 milijardi kuna (1,33 milijarde eura).
Osim u bankarskom sektoru, Sberbanka je u Hrvatskoj prisutna i u biznisu. Kada je bivši vlasnik Agrokora Ivica Todorić 2014. želeo da preuzme slovenački trgovinski lanac Merkator, zapadni kreditori nisu bili spremni da ga prate ocenjujući da je prezadužen, ali Sberbanka ga je kreditirala sa milijardu eura.
Kada je u proleće 2017. krenula kriza u Agrokoru, Sberbanka je intervenisala sa dodatnih 100 miliona eura.
U restrukturiranju Agrokora dug je pretvoren u udele i Sberbanka je vlasnik 44 posto restrukturiranog koncerna koji se sada zove Fortenova.
Ni u Fortenova grupi (bivši Agrokor) ni u hrvatskoj Vladi ne očekuju da će prodaja Sberbanke Europe uticati na vlasništvo Sberbanke u Fortenovi.
„Navedena prodaja ni na koji način ne utiče na vlasništvo Sberbank Rusija u Fortenova grupi. Sberbank Rusija i dalje je najveći pojedinačni dioničar Fortenova grupe“, objavili su iz Fortenova grupe.
Na istom tragu bio je i ministar ekonomije i održivog razvoja u hrvatskoj Vladi Tomislav Ćorić.
Na pitanje hoće li doći do promene vlasničke strukture u Fortenova grupi, odgovorio je da „po tom pitanju ne očekujemo nikakve promjene“.
Herman Gref, glavni izvršni direktor Sberbanke u junu je izjavio da mu je cilj u iduće dve godine da proda udeo Sberbanke u Fortenovi.
Sa kim je u Srbiji banka sarađivala?
Sberbanka je i među četiri banke kod kojih se 2020. godine javno preduzeće Srbijagas zadužilo uzimanjem kredita u ukupnom iznosu od 55 miliona evra za nastavak gradnje gasovoda Turski tok. Garanciju je Srbijagasu pružila država.
Sberbank je u Srbiji sarađivala i sa ruskim kompanijama u zemlji. Tako je banka imala potpisan ugovor sa osiguravajućum kućom „Sogaz“, koja je u većinskom vlasništvu istoimene ruske osiguravajuće kompanije. Ugovor je podrazumevao saradnju na zajedničkim poslovnim aktivnostima.
Sberbank je u Srbiji imala zajedničke projekte i sa Naftnom industrijom Srbije (NIS), koja je u većinskom vlasništvu ruskog Gazproma. Ugovor o saradnji 2013. godine potpisali su direktor NIS Kiril Kravčenko i predsednik izvršnog odbora Sberbanke Srbija Valerij Ovsjanikov.
Kako je tada rečeno, Sberbank Srbija ponudila je NIS-u „privlačne uslove saradnje“, a NIS će partnerstvo iskoristiti za razvoj poslovanja u Srbiji i Jugoistočnoj Evropi.
Prodaja Sberbanke bez uticaja na finansijsko tržište
Ekonomski novinar Miša Brkić ocenjuje da se povlačenje ruske Sberbanke neće odraziti na finansijsko tržište Srbije.
„Prvi razlog je što je banka imala malo učešće u finansijskim tokovima, investicionim i bankarskim, u Srbiji“, naveo je.
Brkić kaže da bi možda imalo nekog uticaja da je banka propala.
„Ali banku je kupila druga banka koja bolje stoji, koja ima veći udeo na tržištu“, ocenio je Brkić.
Ko je kupio Sberbank?
Sberbank Europe je 3. novembra potpisala ugovor sa AIK Bankom a.d. Beograd, Gorenjska banka dd, Kranj i Agri Europe Ciprus Limited za prodaju svojih ćerka banaka u Bosni i Hercegovini (Sberbank BH dd Sarajevo i Sberbank ad Banja Luka), Hrvatskoj (Sberbank dd), Mađarskoj (Sberbank Magiarorszag Zrt.), Srbiji (Sberbank Srbija ad Beograd) i Slovenije (Sberbank banka dd), sa ukupnom aktivom od 7,329 milijardi evra, 162 ekspoziture i oko 600.000 klijenata, saopšteno je iz pres službe banke.
Sberbank CZ, a.s. u Češkoj Republici ostaje u vlasništvu Sberbank Europe i nastaviće sa svojim sadašnjim poslovnim modelom, dodaje se u saopštenju.
Zatvaranje transakcije, kako se još dodaje, biće završeno u 2022. godini.
Ko su kupci?
Iza kompanija AIK banka, Gorenjska banka i Agri Europe Cyprus Limited stoji Miodrag Kostić, jedan od najbogatijih srpskih biznismena.
Kostić je predsednik kompanije MK Group čije su osnovne delatnosti proizvodnja i trgovina poljoprivrednim proizvodima. Kostić je u javnosti često bio nazivan „kraljem šećera“, jer je bio vlasnik tri najveće šećerane u Srbiji.
Izvoz šećera u EU nalazio se na spisku jedne od 24 sporne privatizacije, čiju istragu je tražila Evropska unija. Kostić je 2014. godine i saslušan u tom predmetu u kojem je doneta oslobađajuća presuda.
Kostić je vremenom širio svoje poslovanje, pa je tako izgradio i turistički kompleks na Kopaoniku u centralnoj Srbiji, hotele na jadranskoj obali, u Sloveniji. Bankarstvo je u svoj portfolio uveo 2014. godine, kada je postao većinski vlasnik AIK banke, a potom i kompanija u bankarskom sistemu i zemljama okruženja.
AIK banka drži oko 92 odsto akcija u Gorenjska banka, a Kostić je i član borda Agri Europe Cyprus Limited.
Bogatstvo Miodraga Kostića dovelo ga je na Forbsovu listu najbogatijih biznismena u Srbiji.
Ljudmila Cvetković, Maja Živanović
Izvor: Radio Slobodna Evropa
