Повлачење највећег финансијског ‘џокера’ Русије са Балкана и из Мађарске

Руска државна Сбербанка повукла се из Србије у својој, према оценама званичника банке, најуспешнијој години.

Ова банка је продала своје операције и у Словенији, Босни и Херцеговини, Хрватској и Мађарској.

У образложењу одлуке о повлачењу Сбербанка је навела да жели да смањи своје географско присуство у Централно-источној Европи, како би се фокусирала на кључна тржишта и истражила нове пословне моделе.

Зграда Сбербанке, (Фото: Н1)

„Сбербанк Еуропе“ жели да убрза своје дигитално пословање са становништвом у Немачкој и да унапреди пословање корпоративног банкарства у Аустрији“, навела је ова банка за РСЕ.

Сбербанк Србија је део Сбербанк Еуропе групације.

На упит РСЕ о разлозима за повлачење наведено је да су сва зависна предузец́а, укључујуц́и и Сбербанку Србија, профитабилна, са солидним нивоом капитала и ликвидности и показују позитиван развој.

„Међутим, изгледи за даљи раст били су ограничени за Сбербанк Еуропе“, стоји у одговору.

РСЕ незванично сазнаје да је процес за продају покренут пре годину и по дана.

Економски новинар из Србије Миша Бркић оцењује да Сбербанка излази из земаља ЕУ зато што наслућује да ће и политички и економски односи између ЕУ и Русије почети да захлађују и да руска полудржавна или државна банка нема шта да тражи на тржишту ЕУ.

„Што се тиче земаља Западаног Балкана, за период од кад је Сбербанка ушла у овај регион до данас није направила никакве велике и спектакуларне послове да би имала разлог да остане овде“, навео је Бркић.

Портфолио Сбербанке

Сбербанка је, како се наводи на сајту, водећа банка у Русији, која поседује највећу банкарску мрежу у тој земљи – чини је 14.200 експозитура.

Сбербанк Еуропе је присутна на осам тржишта у Централној и Источној Европи; у Аустрији, Босни и Херцеговини, Хрватској, Чешкој, Мађарској, Словенији, Србији и Немачкој.

Оснивач Сбербанк и уједно највећи акционар банке је Централна банка Русије, која поседује већински део капитала.

Сигнали о политичкој одлуци Русије?

Повлачење Сбербанке из Србије ипак је било изненађење.

Миша Бркић, (Фото: Надзор)

„Чини ми се да повлачење банке може да буде и једна врста сигнала о политичкој одлуци државе Русије да смањи економски ангажман у овом региону“, оцењује Бркић.

Званичници у Београду ослањају се на Русију, пре свега када су у питању испорука енергената и набавка војног наоружања и опреме.

У политичком смислу Београд рачуна на подршку Русије у лобирању против чланства Косова у међународним организацијама и институцијама. Београд не признаје независност бивше јужне покрајине коју је Косово прогласило 2008. године.

И због тога, а и позивајући се на традиционално пријатељство и сарадњу, Београд одбија да се придружи санкцијама Европске уније против Русије због анексије украјинског полуострва Крим 2014. године.

О руском присуству у Србији

Вук Вуксановић из невладиног Београдског центра за безбедносну политику као узроке повлачења Сбербанке из Србије и региона види лимитиране интересе, капацитете и инструменте Русије на Балкану.

„На основу руских извора са којима ја комуницирам ово је више због потенцијалних финансијских санкција којима је Русија изложена стално од стране Запада. То има много већи ефекат на ову одлуку“, рекао је Вуксановић за РСЕ.

Он, међутим, додаје и да је повлачење Сбербанке веома јак показатељ да Балкан и Србија никада нису били приоритет за руску спољну политику.

„Ово је показатељ тога да Русија нити има толики интерес за овај регион нити да има толики капацитет“, оценио је Вуксановић.

Уместо тога, сматра он, Русија се ослања на веома лимитиран сет инструмената утицаја.

„То су популарност међу појединим деловима јавног мнења у Србији и на Балкану, енергетика што видимо на основу Турског тока (гасовод) и нерешени косовски спор. Потенцијално можда можемо том списку да додамо сада и питање Спутњик В вакцина (против корона вируса)“, рекао је Вуксановић.

Зашто је Сбербанк одлучила да се повуче?

Како је пренела агенција Реутерс 3. новембра, ова државна банка, која је под западним санкцијама уведеним Русији 2014. због анексије Крима, годинама планира да смањи своје пословање у Европи и већ је продала своју турску подружницу Денизбанк.

Герман Греф и Владимир Путин, (Фото: Твитер)

Председник Управе Сбербанке Герман Греф изјавио је 2017. године да компанија планира да напусти низ европских земаља због озбиљних потешкоћа у пословању које произлазе из силног регулаторног притиска повезаног са санкцијама против Русије, пренео је Јутарњи лист, цитирајући Грефову изјаву за ТВ канал Россиа 24.

Како је јавио Financial Times (ФТ) у септембру, ова компанија у државном власништву жели да искористи базу финансирања и понуди све, од испоруке хране до стримовања забаве.

Такозвани „Руски Амазон“ амбиција је зајмодавца у државном власништву да искористи конкурентске предности своје огромне базе финансирања како би корисницима понудила све – од испоруке хране до стриминг забаве, наводи се у извештају ФТ.

Међутим, како се наводи, идеја се показала контроверзном у неким деловима руске владе, јер званичници верују да је дужност групе да повећа исплату дивиденди коју обећава председник Владимир Путин.

Одлазак из Србије у „најуспешнијој години“

Нето профит Сбербанке Србија за седам месеци 2021. године премашио је 11,2 милиона евра тако да је банка у јулу остварила пословне и финансијске циљеве за целу 2021. годину, саопштено је 7. септембра, само два месеца пре одлуке о повлачењу из Србије.

Председник Извршног одбора Сбербанке Србија Владимир Бошковић је на конференцији за новинаре истакао да ће 2021. за ту банку бити „засигурно најуспешнија пословна година“, пренела је агенција Бета.

Сбербанк је на тржиште Србије дошла 2012. године аквизицијом аустријске Волксбанке. У саопштењу које је тада објављено на сајту Сбербанке наводи се да компанија у Србију долази са „циљем да постанемо лидери у банкарском сектору Србије, модерни, фокусирани и поуздани“.

Сбербанк Србија је, додаје се, јединствен банкарски партнер у „грађењу мостова ка предузећима на истоку у Србији, Русији и Заједници независних држава“.

Пословање Сбербанке у Хрватској

И у Хрватску је Сбербанка ушла 2010. године куповином Volksbank International у који је спадала и Волксбанк Хрватска.

Сбербанка у Хрватској има 31 пословницу и на хрватском тржишту је осма по уделу у укупној активи на банкарском тржишту са билансом од око 10 милијарди куна (1,33 милијарде еура).

Осим у банкарском сектору, Сбербанка је у Хрватској присутна и у бизнису. Када је бивши власник Агрокора Ивица Тодорић 2014. желео да преузме словеначки трговински ланац Меркатор, западни кредитори нису били спремни да га прате оцењујући да је презадужен, али Сбербанка га је кредитирала са милијарду еура.

Када је у пролеће 2017. кренула криза у Агрокору, Сбербанка је интервенисала са додатних 100 милиона еура.

Ивица Тодорић, (Фото: Балкантајмс)

У реструктурирању Агрокора дуг је претворен у уделе и Сбербанка је власник 44 посто реструктурираног концерна који се сада зове Фортенова.

Ни у Фортенова групи (бивши Агрокор) ни у хрватској Влади не очекују да ће продаја Сбербанке Еуропе утицати на власништво Сбербанке у Фортенови.

„Наведена продаја ни на који начин не утиче на власништво Сбербанк Русија у Фортенова групи. Сбербанк Русија и даље је највећи појединачни дионичар Фортенова групе“, објавили су из Фортенова групе.

На истом трагу био је и министар економије и одрживог развоја у хрватској Влади Томислав Ћорић.

На питање хоће ли доћи до промене власничке структуре у Фортенова групи, одговорио је да „по том питању не очекујемо никакве промјене“.

Херман Греф, главни извршни директор Сбербанке у јуну је изјавио да му је циљ у идуће две године да прода удео Сбербанке у Фортенови.

Са ким је у Србији банка сарађивала?

Сбербанка је и међу четири банке код којих се 2020. године јавно предузеће Србијагас задужило узимањем кредита у укупном износу од 55 милиона евра за наставак градње гасовода Турски ток. Гаранцију је Србијагасу пружила држава.

Сбербанк је у Србији сарађивала и са руским компанијама у земљи. Тако је банка имала потписан уговор са осигуравајућум кућом „Согаз“, која је у већинском власништву истоимене руске осигуравајуће компаније. Уговор је подразумевао сарадњу на заједничким пословним активностима.

Сбербанк је у Србији имала заједничке пројекте и са Нафтном индустријом Србије (НИС), која је у већинском власништву руског Газпрома. Уговор о сарадњи 2013. године потписали су директор НИС Кирил Кравченко и председник извршног одбора Сбербанке Србија Валериј Овсјаников.

Како је тада речено, Сбербанк Србија понудила је НИС-у „привлачне услове сарадње“, а НИС ће партнерство искористити за развој пословања у Србији и Југоисточној Европи.

Зграда НИС-а у Новом Саду, (Фото: Википедија)

Продаја Сбербанке без утицаја на финансијско тржиште

Економски новинар Миша Бркић оцењује да се повлачење руске Сбербанке неће одразити на финансијско тржиште Србије.

„Први разлог је што је банка имала мало учешће у финансијским токовима, инвестиционим и банкарским, у Србији“, навео је.

Бркић каже да би можда имало неког утицаја да је банка пропала.

„Али банку је купила друга банка која боље стоји, која има већи удео на тржишту“, оценио је Бркић.

Ко је купио Сбербанк?

Сбербанк Еуропе је 3. новембра потписала уговор са АИК Банком а.д. Београд, Горењска банка дд, Крањ и Агри Еуропе Ципрус Лимитед за продају својих ћерка банака у Босни и Херцеговини (Сбербанк БХ дд Сарајево и Сбербанк ад Бања Лука), Хрватској (Сбербанк дд), Мађарској (Сбербанк Магиарорсзаг Зрт.), Србији (Сбербанк Србија ад Београд) и Словеније (Сбербанк банка дд), са укупном активом од 7,329 милијарди евра, 162 експозитуре и око 600.000 клијената, саопштено је из прес службе банке.

Сбербанк ЦЗ, а.с. у Чешкој Републици остаје у власништву Сбербанк Еуропе и наставиће са својим садашњим пословним моделом, додаје се у саопштењу.

Затварање трансакције, како се још додаје, биће завршено у 2022. години.

Ко су купци?

Иза компанија АИК банка, Горењска банка и Agri Europe Cyprus Limited стоји Миодраг Костић, један од најбогатијих српских бизнисмена.

Костић је председник компаније MK Group чије су основне делатности производња и трговина пољопривредним производима. Костић је у јавности често био називан „краљем шећера“, јер је био власник три највеће шећеране у Србији.

Извоз шећера у ЕУ налазио се на списку једне од 24 спорне приватизације, чију истрагу је тражила Европска унија. Костић је 2014. године и саслушан у том предмету у којем је донета ослобађајућа пресуда.

Костић је временом ширио своје пословање, па је тако изградио и туристички комплекс на Копаонику у централној Србији, хотеле на јадранској обали, у Словенији. Банкарство је у свој портфолио увео 2014. године, када је постао већински власник АИК банке, а потом и компанија у банкарском систему и земљама окружења.

АИК банка држи око 92 одсто акција у Горењска банка, а Костић је и члан борда Agri Europe Cyprus Limited.

Богатство Миодрага Костића довело га је на Форбсову листу најбогатијих бизнисмена у Србији.

Људмила Цветковић, Маја Живановић

Извор: Радио Слободна Европа