Габријел Ескобар, замјеник помоћника секретара у Бироу за европска и евроазијска питања Стејт Департмента, уочи доласка у посјету Босни и Херцеговини (БиХ), изјавио је како жели да грађанима те државе поручи да неће бити новог рата.
Ескобар, два дана уочи доласка у БиХ (7. новембар), у интервјуу за Радио Слободна Европа (РСЕ) наводи да ће у Сарајеву најприје разговарати са амбасадором Сједињених Америчких Држава (САД) у земљи, прије него што најави евентуалне санкције, не прецизирајући о којим санкцијама би могло бити ријеч.
РСЕ: Господине Ескобар, у недјељу долазите у БиХ. Је ли Ваша посјета дио притиска о ком сте говорили, а који САД и Европска унија (ЕУ) врше како би у БиХ убрзале реформе на путу еуроинтеграција?
Ескобар: Не бих то назвао притиском, прије бих казао да како је ријеч о партнерству. Дејтонски мировни споразум је очувао мир кроз 25 година и наша је намјера доћи и изразити нашу подршку суверенитету, независности и територијалном интегритету. Осим тога, желимо одржати серију састанака и разговарати о потенцијалу за економски развој регије и како Америка може помоћи да се креира могућности које би Балкан стварно искористити.
РСЕ: О каквој помоћи говорите?
Ескобар: Нуди се много начина помоћи. Најприје, моја порука ЕУ је да је Балкан подручје које пружа могућности. Волио бих виђети да се процес проширења убрза. Волио бих, такођер, охрабрити америчке и европске компаније да виде Балкан онаквим какав он јесте – тржиште у настајању, тржиште које се брзо развија, с огромним бројем талентираних, добрим универзитетима и изванредним географским положајем. Тако да, то је та иницијална помоћ, да се подигне свијест о могућностима. Друго, да истражимо на који други начин можемо помоћи убрзати раст, трговачке мисије, подршку УСАИД-а (Америчка агенција за међународни развој), потенцијално ДФЦ-а (америчка Корпорација за развојне финансије). Све је то на столу и радујем се састанку с модерним лидерима, лидерима који имају такав менталитет о интеграцији у европски систем и интеграцију унутар Западног Балкана. Састат ћу се, не само с политичарима, већ са интеграцијским политичарима и пословним лидерима.
РСЕ: Хоћете ли се састати с господином Милорадом Додиком, чланом Предсједништва БиХ и лидером Савеза независних социјалдемократа (СНСД)?
Ескобар: То ће се накнадно одлучити у консултацијама с нашим амбасадором у Сарајеву.
РСЕ: Сусрели сте се с предсједницом Републике Српске (РС) Жељком Цвијановић. Чули смо да је тражила балансиранији приступ, али не и шта сте Ви њој поручили.
Ескобар: Моја порука њој била је као и порука свим другим лидерима у регији. Дејтон је очувао мир 25 година. Он је основа наше политике. Сваки корак ка поткопавању Даyтона, укључујући и оно што Милорад Додик сад ради, је јако штетно и веома дестабилизирајуће према регији.
РСЕ: Како зауставити пријетње отцјепљењем, пријенос надлежности и слабљење државе које заговара Милорад Додик? Људи се боје новог рата, а нема конкретних санкција за оне који пријете.
Ескобар: Најприје бих желио одржати разговоре с амбасадором прије него објавимо нове санкције. То је на столу. Али желим казати грађанима Босне и Херцеговине да неће бити новог рата. Ми у међународној заједници, а јединствени смо у томе с наши партнерима у Европи, желимо осигурати да се проводе све наше обавезе према миру и сигурности људи у регији. Што се тиче слабљења централних институција, бит ћу јако искрен. Разлози који се крију иза тога су корупција. Оно што Милорад Додик ради је да он покушава заштитити своју моћ и свој новац. Молим људе да не насједају на то, да му не омогућавају да то чини.
РСЕ: Вјерујете ли да сте ви тај који може пресудно утицати на заустављање не само анти-БиХ реторике, већ и конкретних потеза које подузима Додик?
Ескобар: Да будем искрен, агенду коју заступа Додик не подржава нико други у регији, укључујући Србију с којом развијамо партнерство. Не покушавам подијелити Србе. Заправо, ако погледате што тренутно радимо у Србији – подржавамо иницијативу „Отворени Балкан“, коју сматрамо јако позитивним развојем у регији, потписали смо готово милијарду долара „тежак“ развојни пакет између Министарства финансија и ДФЦ-а; потписали смо ново партнерство између Универзитета у Београду, који је један од најбољих универзитета, између Будимпеште и Атене, од Јадранског до Црног мора; имамо америчке маринце и Зелене беретке који вјежбају са специјалним снагама Србије. То исто тако можемо радити и са Србима у Републици Српској, али алтернативна порука коју Додик форсира је да би он радије видио да Република Српска постане Трансдњестровље [Придњестровље, сепаратистички регион у Молдавији који подржава Русија] или Јужна Осетија само да би заштитио своје богатство.
РСЕ: Како је објавио британски Гардијан, у извјештају новог високог представника међународне заједнице у БиХ Кристијана Шмита у Уједињеним нацијама се говори о „реалној опасности“ од рата. Аутентичност извјештаја није демантирана. Како сте доживјели ту поруку која је заиста ођекнула на и изван Балкана?
Ескобар: Заиста желим да људи у БиХ знају да смо посвећени томе да не буде новог рата. И вјерујте да су све земље у регији, укључујући и потписнице Ђетонског мировног споразума које укључују Хрватску и Србију су посвећене томе да не гледамо нови рат у регији. Ако погледате на оно што се дешава у остатку регије, само у БиХ имате овакву врсту растућих тензија. Сви други су фокусирани на европске интеграције и економски развој. Након посјете БиХ, посјетит ћу Црну Гору како бих разговарао о свим могућностима које та земља има за понудити. Сусрест ћу се с владом која је фокусирана на стварање стварних развојних путева, укључујући министра финансија како бисмо разговарали о стварању центра за е-трговину. Замјеник премијера је говорио о стварању бродског, енергетског и туристичког чворишта за јужну Европу. Све је то могуће и о свему томе ћемо разговарати. Умјесто тога Милорад Додик говори о истим питањима о којима је говорио прије 25 година.
РСЕ: Навели сте како вјерујем да уз ограничене уставне реформе, праћене реформама изборног и правосудног система, БиХ може постати много функционалнија држава. Како то постићи, ако нема договора?
Ескобар: У историји постоји много примјера земаља гђе имате заједничку федералну владу и јаке ентитете. Белгија је један примјер. Унутар Европе, БиХ може бити тако обликована. Имамо и данас веома јаку Федерацију БиХ и веома јаку Републику Српску. Нико не доводи у питање постојање Републике Српске. Она је у Дејтону. Оно о чему говоримо је да људи подузимају ескалирајуће кораке како би наштетили и Дејтону и централној влади. Поновно морам нагласити да он то ради због своје личне агенде.
РСЕ: Да ли је мијешање Србије, Хрватске и Турске у унутрашње ствари БиХ корисно или штетно?
Ескобар: Рекао бих да у контексту заштите суверенитета и територијалног интегритета БиХ, Хрватска и Србија имају право гласа, оне су потписнице Дејтона. Поздрављамо наше разговоре с обје пријестонице као и с Турском у контексту Балкана, оне су биле дио СФОР-а (НАТО операције Стабилизацијских снага), оне су помогле економском развоју. Као земља чланица, поздрављамо такођер ангажман Турска на Балкану.
РСЕ: Која су жаришта на Западном Балкану, односно те вруће тачке сада?
Ескобар: Рекао бих с великом сигурношћу да их немамо. Ако погледате наше односе с Албанијом и Сјеверном Македонијом, оне су, према мом мишљењу, спремне за разговоре о кандидатури за чланство у ЕУ. И ми се надамо да то ЕУ препознаје и да ће почети те разговоре ове календарске године. Наше билатерално партнерство с обје ове земље, чланице НАТО-а, је изванредно. Оне су добре савезнице, добри партнери, сјајни пријатељи, и то је оно што кажем ЕУ, то је оно што могу очекивати од ове двије земље. Након њих, Црна Гора, је направила огроман напредак на свом путу према Европи. Она је чврст савезник НАТО-а. Блиско радимо с ЕУ на дијалогу између Србије и Косова који предводи ЕУ. Сретан сам што могу казати да немамо ниједно подручје око којег се не слажемо с ЕУ, по овим питањима. Додатно, имамо ово растуће партнерство са Србијом које је од користи за обје земље. Недавно смо прославили 140 годишњицу дипломатских односа са Србијом и та путања коју имамо већ стољеће и по надамо се да ће се наставити. У БиХ имамо јако добре перспективе за ЕУ интеграције, ако људи препознају да БиХ мора остати суверена, независна територијално цјеловита земља у којој ће се Дејтон у потпуности поштовати.
РСЕ: Дакле, Ваши приоритети на Западном Балкану се нису промијенили, судећи по ономе што сте сад казали?
Ескобар: Тако је. Они се нису промијенили. Кад на то гледам, гледам 20 година унапријед, на људе који се сад рађају на Балкану, они морају наћи могућности да живе нормалне, економски исплативе животе у земљама у којима се рађају, ако тако одаберу. Јер, сад је људима јако тешко одлучити се остати на Балкану због економске ситуације. Према мом особном мишљењу, а томе сам сам свједочио, људи на Балкану су свуда јако вриједни и цијењени. Људи с Балкана, а говорим о Албанцима, Босанцима, Хрватима, Србима и било коме, они граде моју земљу, они граде Европу. Требамо их да изграде Балкан. Желимо бити партнери с том генерацијом како бисмо искористили могућности.
РСЕ: Треба ли ЕУ бити више укључена у ситуацију у БиХ? Чини се како имамо на неки начин њихово повлачење из проблема које имамо овдје.
Ескобар: То није тачно. Високи представник је Европљанин. Мировне снаге, ЕУФОР који је недавно добио продужење мандата, он је у цијелости европски. Многе међународне структуре у БиХ су европске. Све што радимо радимо у конзултацијама с европским колегама. Заправо, све од Даyтона до рјешења кризе с регистарским плочицама између Србије и Косова је урађено у сурадњи с Европском унијом. Планирамо је и наставити.
РСЕ: Блиско радите с замјеником помоћника државног секретара САД-а у Уреду за Европу и Евроазију Метјуом Палмером на Изборном закону у БиХ. Мислите ли да ће се моћи постићи неки договор будући да Хрвати у БиХ имају потпуно другачије идеје о томе како би требао изгледати изборни процес и како би БиХ требала изгледати?
Ескобар: Не мислим да су толико различити. Мислим да и једни и други разумију да требамо јаку Федерацију БиХ, функционалну Федерацију БиХ. О детаљима се разговара. И Метју Палмер поновно долази у регион, касније овог мјесеца, како се ти разговори наставили. Ти разговори су прозор према огромним могућностима и охрабрујемо све наше партнере да на то гледају као нешто гђе ћемо сви бити добитници.
Џенана Халимовић
Извор: Радио Слободна Европа
