Сасвим сам сигуран да ће након именовања добитника услиједити медијска кампања по порталима о неправди и политичкој тиранији. Потпуно је, дакле, свеједно ко ће побиједити, када смо одавно скоро сви изгубили (неко разум, неко укус, неко достојанство, неко на изборима).
А што ћемо љубав крити… или лажно бесједити. Награде у Црној Гори, поготово државне − оне најслађе, не зато што су државне, већ што су издашне − додјељују се по политичком кључу, углавном. Деси се, додуше, да понеки врсни стваралац истовремено бива и политички идеалан кандидат за награду, те како-тако награда ипак оде у заслужне руке. Али деси се исто тако да неки врсни стваралац никада не добије награду јер није политички коректан. Шта онда?
Ако је вјеровати Викпедији, ствари с наградом стоје овако: „Новчани дио годишње Тринаестојулске награде износи 200 најнижих цијена рада, док новчани дио Тринаестојулске награде за животно дјело износи 300 најнижих цијена рада“. Да се не бавим прошлим добитницима, осмотримо само списак овогодишњих кандидата:
На листи су: Александар Радуновић (доцент магистар), Андреј Николаидис (књижевник), Бећир Вуковић (књижевник), Бобан Батрићевић, Борис Јовановић Kастел (књижевник), Дарко Дрљевић (слободни умјетник), Горан Секуловић (доктор наука), Иван Хајдуковић (доктор економских наука), Јелена Томашевић (доц. магистар), Kлинички центар Црне Горе, Михаило Радојичић (проф. књижевности), Мираш Мартиновић (књижевник), Момчило Зековић Зеко (професор), Наод Зорић (академски сликар), Оливера Тодоровић (библиотекарка), Роман Ђурановић (дипл. графички дизајнер), Роман Симовић (магистар умјетности – виолиниста), Сенад Гачевић (редовни професор музичке академије), Слободан Б. Чукић (новинар, истаживач, публициста), Срђа Мартиновић (др наука), Стево Вучинић, Велизар Радоњић (новинар и публициста), Зоран Илинчић (дипл. инг. машинства).
Никако не могу да предвидим ко ће бити овогодишњи добитници, јер никако ми није јасно ко тренутно влада у Црној Гори. Најближи сам мишљењу да сада владају скоро сви, неко споља, неко изнутра, неко у тишини, неко по дубини. Међутим, помислио само, уз дужно поштовање према изузетним именима са списка – неће ми се узети за зло ваљда – да се ово друштво скупи у једном салону, на неком банкету, никако не би ваљало да се ту какав алкохол конзумира.
Сасвим сам сигуран да ће након именовања добитника услиједити медијска кампања по порталима о неправди и политичкој тиранији. Потпуно је, дакле, свеједно ко ће побиједити, када смо одавно скоро сви изгубили (неко разум, неко укус, неко достојанство, неко на изборима).
Милован Урван
