
Његош припада српској књижевности и језиком, и темом, и идејом, и вјером, и ауторством. Што се лектире тиче, ништа немам против да се Његош тумачи у контексту било које друге националне књижевности, црногорске, енглеске, руске, шпанске. Штавише, ко истински слиједи Његоша не може бити духом и знањем сиромашан, а богме ни непоштен у интерпретацији његовог дјела. Па ипак, постоји важно (умало реторичко) питање из домена естетског и интерпретативног васпитања: Да ли је могуће Његошево дјело разумјети изван контекста српске културе и православне духовности!?
Његош нигдје није, баш нигдје, својим дјелом оставио простора а ни разлога да се тумачи изван српског културног амбијента; осим, разумије се, у зони апсолутних вриједности какве је он несумњиво достигао. То, међутим, не елиминише његово осјећање историје и разумијевање традиције, нити поетско хероизирање Обилића и Косовског завјета. Управо из тих вриједности Његош достиже „милост универзалног уобличења”. Према томе, када неко покушава да Његоша измјести из српске књижевности, остаје само једна дилема: Да ли је посриједи нека злоћудна интерпретација – језиво сагрешење о самог Његоша? Или је пак ријеч о ставу људи којима је апсолутно непозната садржина Његошевог стваралаштва и живота? Бар у том погледу, не би требало да постоји никакав теоријски конфликт или проблем. Јер није могуће, на примјер, разумјети „Горски вијенац” изван његове косовске интенције и инспирације! То није само интенција аутора и текста, већ би морала бити интенција и за сваког достојног слугу (читаоца) Семиозе.
Самим тим, не видим како поштен и учен приступ Његошу умањује Црну Гору као државу, нити ми остаје јасно како Његоша српско-лазаревско опредјељење чини мање вриједним владиком и пјесником црногорским. Не разумијем ни како или чиме то вријеђа Црногорце. Зашто би? Може ли неко да објасни смисленим аргументима? Или је мржња неких данашњих Црногораца према свим данашњим Србима помутила разум. Савршено је јасно да Његош Србе и Црногорце третира као један исти народ, без националне разлике. Дабоме, Његошево разумијевање ствари не мора никог обавезивати да и сам тако поступа, али пошто не постоје два Његоша, онда овог једног јединог владику и пјесника јесмо обавезни сви, били ми Срби или Црногорци, поштовати и не чинити према Њему гријеха и неправде. Његошу јесте мјесто и у црногорској књижевности, али ако се избрише Српство из његовог дјела и живота, нека одговоре господа из ПЕН-а шта ће од Његоша остати.
Извор: Милорад Дурутовић/Фејсбук
