У недавном јавном оглашавању Ђукановић показује забринутост у погледу тога да се Црној Гори не понови ”трагедија с краја 20. вијека”, мислећи притом, ваљда, ратни распад СФРЈ…
Овом забринутошћу он правда најновији вербални радикализам ДПС-а, хушкачко провоцирање насиља, позив на ”отпор” (читај: диобе – јер се ”отпор” односи на суграђане) и све оно што је, прије мјесец дана, потпалило цетињске гуме.
Наравно, он понашање ДПС-а не зове радикализовањем нити хушкањем грађана једних на друге, него ”црногорским патриотизмом”.
Потом, он тај патриотизам разликује од национализма тако што у првом види оданост грађана својој држави под концептом ”држава држављана” или ”држављани државе”, док национализам види као нешто назадно, агресивно и нешто што прави диобе..?
Па, хајде да му помогнемо. Није нас питао за савјет, нити је тражио нашу помоћ, али ваљда је легитимно да урадимо исто што ради и он: не чека да му се грађани обрате за помоћ, већ сам хита, попут каквог лажног Бетмена, проналазећи и непријатеље и начин одбране и разлоге да исте те грађане гурне у невоље. Зато, хајде да ми г. Ђукановића гурнемо мало према истини…
Поштовани предсједниче, Ви сте, главом и брадом, одговорни пред толиким свијетом за дешавање поменуте ”трагедије током 90-тих” (збиља, зашто причамо о ”крају” кад се суштина трагедије десила ”током 90-тих”) у много већој мјери и на много конкретнији начин него што су, рецимо, неки тамо трећеразредни Вулин, или другоразредни Раковић одговорни за форсирање небулоза о ”српском свету” од којих нас Ви, наводно, браните…
Па нас, будући да смо бића са мозгом и памћењем, баш брине што Ви ”чувате стражу” да се не понови оно што сте сами закували. Посебно нас брине што о тој трагедији причате без трунке личне одговорности, а са интонацијом која сва зла приписује свима другима.
Садашњи предсједник Србије и Ви, обојица заједно, дували сте – свако по својим могућностима – у исте дипле, током и крајем 90-тих. Хоћу рећи, вас двојица неодољиво личите један на другога…
И једноме и другоме најбоље од руке иду борбе са ”замишљеним противницима” и мобилисање народних маса око тога.
И управо исто радите, свих ових дана. Он гомила трупе на Јарињу, а Ви своје ”комите” на Цетињу. Он се оглашава поводом угрожености Србије, и ”одлучно брани” њен интегритет, а Ви то исто радите ”бранећи” Црну Гору. Притом, само потпуно незнавени не виде како ваши медијски наступи, највише одговарају јачању Вучићеве одбране, и – обрнуто.
Црногорски патриотизам? Шта је то – у Вашој интерпретацији? Улична борба са онима који су Вас уредно, легитимно и легално лишили права вршења извршне власти прије годину дана? Борба са Црквом коју својом сматра половина грађана земље чији сте предсједник? (осим, наравно, у пројектованим анкетама ДПС сателита, гдје се људима сугеришу питања о припадности непостојећим црквеним организацијама). Гађење и презир према црквеним обредима у којима сте и сами ”крајем 90-тих” интензивно узимали учешће ради сабирања јефтиних политичких поена? Блокирање уласка у неке градове црногорским грађанима, како би се изазвале реципрочне блокаде других градова, за друге црногорске грађане? Трпање у исти кош Љуба Чупића, Јосипа Броза и Крста Поповића – заклетих идеолошких непријатеља током њихових живота, а прављење омразе између истог Поповића и Александра Карађорђевића, сада послије њихових смрти, иако су за живота остали измирени и међусобно поштовани?Ах да, заборависмо на трен, то је одбрана Црне Горе од пројекта играња по нотама из Београда…
Пројекта који је Вас увео у политику и довео на власт, и који сте заступали ”крајем 90-тих”…
Патриотизам као концепт ”државе држављана”, насупрот ретроградном национализму, јесте управо оно што Ви и Ваши ДПС-овци не разумијете. Ваше понављање да српски патријарх не може или не треба да дође на Цетиње, а може у Подгорицу или Беране, ваљда је један од најбруталнијих облика националистичког оргијања у циљу распарчавања сопствене државе. Је ли Црна Гора држава равноправних држављана, са једнаким законима и са једнаким достојанством тих грађана на сваком метру њене територије, или је то скуп различитих енклава, међусобно посвађаних националном идеологијом? Па, онда један легитимни скуп грађана Црне Горе може да се одржи у главном граду, а не може у пријестоници? Ако је српски патријарх и његово присуство на тлу Црне Горе – симбол црногорског нестанка, зашто таквом нестанку излагати Подгоричане? А ако није – чему циркус на Цетињу?
Играње са симболима, заставама и пјесмама… прављење од црногорског друштва арене за сукоб различитих навијачких група, које – једна другу не може видјети очима, је ли то, предсједниче, ”држава држављана” или посљедња рупа распада и смрада онога што се зове примитивно балканско виђење национализма?
Оног балканског национализма чији сте Ви били најкомичнији и најнесрећнији промотер, почев од неуспјелог вица са хрватском шаховницом из ”90-тих” па све до одбране од ”агресивног светосавља” уочи сукоба са СПЦ, од прије неку годину…
Милија Тодоровић
