У овој земљи далеко досадније политике од блискоисточних, Савезни уставни суд је донео одлуку која је из буџета савезне републике за 2023. годину избрисала најмање 60 милијарди евра. Рат у појасу Газе је заокупио готово целу пажњу јавног мњења на светском нивоу, а изборна кампања преостали део, макар што се Србије тиче. Но, политика се наставља и у другим земљама света у виду догађаја који заслужују да буду покривени и анализирани, нарочито током овог викенда када у оквиру четвородневног примирја људи не умиру, него бивају ослобођени, било из талаштва, било из затвора. До изласка овог броја Новог магазина ће се знати да ли је примирје продужено или је рат опет кренуо, али ми се сада морамо окренути Немачкој.
(Фото: Reuters)
Мањак новца
У овој земљи далеко досадније политике од блискоисточних, Савезни уставни суд је донео одлуку која је из буџета савезне републике за 2023. годину избрисала најмање 60 милијарди евра. Немачка влада, сачињена од коалиције социјалдемократа (СПД), либерала (ФДП), и Зелених је суочена са огромним мањком новца за годину која је на измаку и мора брзо да смисли шта јој је чинити за добробит своје земље али и Европе. Какву год одлуку донели, она ће их пратити у 2024, али да бисмо објаснили шта се десило, морамо се вратити прво у 1992, те 2009. а потом у 2020. годину.
Пре пада комунизма, пао је берлински зид 1989. Немачка је била на путу уједињења, али француски председник Франсоа Митеран је условио свој пристанак на немачко уједињење увођењем заједничке валуте за Европску заједницу. Немачки канцелар Хелмут Кол је пристао, али под условом да Немци одређују услове на основу којих ће бити сазидана монетарна заједница.
Ти услови су били сазидани на економској доктрини монетаризма, која сматра да количина новца у оптицају одређује економски раст. Што више новца, то већа инфлација. Мала повећања су „природна“, како је сматрао водећи економиста ове школе, Милтон Фридман. Свој успон ће његова доктрина доживети 1970-тих, када је помогла да се обузда висока инфлација 1970-тих која је истраумирала читаве генерације штедиша западне Европе који су гледали како им новац губи вредност. Та траума ће утицати на одреднице Мастришког уговора о економској дисциплини. Критеријуми за чланство у евро-зони ће подразумевати, између осталог, и то да годишњи буџетски дефицит не сме бити већи од три одсто БДП-а, а јавни дуг не сме бити виши од 60 процената БДП-а. На тај начин је требало да се обезбеди стабилност евра.
Криза и катастрофе
Година је 2009, почетак је светске економске кризе, а немачки јавни дуг износи 80 одсто. И зато владајућа коалиција Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) предвођене Ангелом Меркел, и Социјалдемократске партије (СПД) решава да у Устав савезне републике унесе одредницу „кочница дугова“ – мастришки критеријуми постају део немачког устава, и само их објављено ванредно стање, нека непредвиђена катастрофа, могу привремено суспендовати.
Таква катастрофа је наступила 2020. у епидемији ковида-19. Новац, ванредни издаци су били потребни не само да се одрже здравствени системи, набаве медицински материјали и плате вакцине. Највише од свега је трошено на субвенције и помоћ приватним предузетницима и грађанима који су остали без прихода због затварања услужне економије. Влада Ангеле Меркел је изгласала суспензију кочнице за 2021. и 2022. Но, на крају 2021, испоставило се да су приходи направили суфицит у буџету од 60 милијарди евра, а да је епидемија почела да јењава.
Диван је то био поклон за нову владу склопљену баш у то време између социјалдемократа, Зелених и либерала. Тај новац, решили су, биће уложен у енергетску и инфраструктурну трансформацију Немачке. У осавремењивање аналогне економије и дигитализацију. Планове су им омели напад Владимира Путина на Украјину, и санкције које су обуставиле доток енергената из Русије. Цене струје и хране у Немачкој су порасле и влада је одлучила да субвенцијама ублажи ефекте кризе по грађане. То се није увек осетило, а свађе унутар коалиције су слабиле подршку јавности свим трима владајућим странкама. Тренутно су на по 15 одсто за СПД и Зелене, и само пет процената за либерале. Цела коалиција заједно има 35 одсто подршке грађана, а највећа опозициона странка, ЦДУ, 30. Дошло је и до успона екстремне деснице оличене у Алтернативи за Немачку (АфД) која се котира на изнад 20 одсто, а цензусу се примичу на федералном нивоу и Слободни бирачи (ФЊ) које предводи Хуберт Ајвангер, човек који је у младости имао симпатија за нацизам, а данас више није антисемита. Унутрашње размирице, али и десничарска демагогија, су претвориле Зелене у најомраженију странку Немачке, као и целу њихову политику енергетске трансформације Немачке.
Три опције
Овог лета, у јуну, ЦДУ је решила да из опозиције потопи оно што још може да успе. Опозициона странка је поднела жалбу Уставном суду Немачке, са седиштем у Карлсруеу, да влада противуставно заобилази „кочницу дугова“ тиме што преусмерава средства прикупљена за борбу против ковида-19 на друге, потпуно невезане пројекте. И 15. новембра, суд је ЦДУ-у дао за право. Саопштили су да влада није имала права да тај новац преусмери у друге сврхе, тј. у Фонд за климатску трансформацију (КТФ) који ни временски ни тематски нема везе са разлогом суспендовања кочнице 2021.
Нови магазин је у броју 642 писао о најзначајнијем привредном пројекту за Немачку и Европу који је требало да се финансира из овог потопљеног плана. Америчка компанија Интел и тајванска ТСМЦ је требало да подигну фабрике полупроводника у Магдебургу и у Дрездену, у источнонемачким провинцијама Саксоније и Саксоније-Анхалта.
Чак 60 одсто ових чипова, есенцијалних за све електронске производе 21.века, се производи на Тајвану. Требало је да ове фабрике буду део европског решења за домаћу производњу, у случају да дође до рата око Тајвана. Политичка добит би била довођење таквих индустрија у источну Немачку, економски опустошену и понижену након уједињења, због чега тамо десничари добијају највише гласова на изборима. Можда би скок животног стандарда, али и важност која би им се ођедном указала, утицала на грађане да престану да гласају за екстремисте.
Грађевинска индустрија и челичане су већ склопиле договоре са страним компанијама око изградње нових постројења која би могла да се напајају зеленим водоником уместо спаљивањем угља. Потписани су уговори у којима се рачуна на субвенције немачке владе из КТФ-а. Обнова железничке мреже је такође требало да се финансира одатле.
Климатски фонд није скроз празан. Он се финансира из других средстава, превасходно из продаје дозвола за емитовање угљеник-диоксида, али 60 избрисаних милијарди је чинило 28 одсто средстава која је требало уложити између 2024. и 2027.
Влада је одмах прешла у ванредно заседање. Сместа је било јасно да могу постојати само три приступа налажењу решења: повећати приходе повећањем пореза; смањити расходе смањивањем издатака; и још једним суспендовањем кочнице дугова.
Последњој опцији се прво прибегло. Министар финансија и вођа либерала, Кристијан Линднер, је најавио да ће парламенту, Бундестагу, предложити ретроактивну суспензију кочнице дугова, али само за 2023. Не и за 2024. Будући да је потребна проста већина, предлог ће вероватно проћи, али питање је – шта ће бити образложење? По слову закона, кочница се може суспендовати у случају ванредне ситуације или природне катастрофе. Покушај да се климатске промене категоришу као природна катастрофа је пропао јер је Уставни суд рекао да се та катастрофа могла и може предвидети, те се стога за њу може и планирати. Суспензија кочнице може да се примени само за непредвидиве догађаје. Шта год да влада буде измислила, суд у Карлсруеу може да јој обори буџет ако није задовољан.
Фискалне мере су такође немогуће, свака из својих разлога. Повећати порезе је анатема за либерале и њихове добростојеће бираче. Они предлажу смањивање социјалних издатака, што су Зелени одмах одбили. Истини за вољу, смањивање социјалне помоћи је неприхватљиво и социјалдемократама, али онима у бази. Канцелар Олаф Шолц се није изјашњавао, што је на конгресу партијске омладине (Јузоса) довело до отворене критике сопственог канцелара.
Остала је још једна опција, а то је да се уставна одредба о кочници избрише или измени. Брисање је немогуће, јер је за измену Устава потребна двотрећинска већина, а ни ЦДУ ни ФДП не би пристали на нестанак кочнице. Али можда би пристали на измену. На амандман који би направио изузетак за инвестиције у привреду и инфраструктуру, у развој, можда и у образовање – у ствари које су неопходне у 21.веку. И Кина и Сједињене државе увелико субвенционишу своја предузећа за енергетску и високотехнолошку трансформацију. Неколико других великих економија ЕУ се више не придржава максимума задужености у ЕУ – француски дуг је на 113 одсто БДП-а, шпански на 112 одсто, а економија им расте брже него немачка која је у рецесији. Амерички дуг је 120 одсто, кинески 77, а јапански чак 263 процента. На другом крају скале су Русија са 20 одсто, Естонија са 17 и Конго са 15 процената. Очито да јавни дуг и економски успех немају директну корелацију и да Немачка има још много простора да се задужује.
(Фото: еuobserver)
Шолц и трикстери
Али није јој остало много кредибилитета на међународној сцени. Немачка се показала као бојажљив и неодлучан партнер чија је влада често парализована услед идеолошке компатибилности Зелених и либерала, и немешања у свој посао канцелара Шолца. Немци су га изабрали, и опраштали му неуспешну контролу министара јер зна са бројкама. Очито више ни то не уме. На насловницама часописа је приказан као шепртља. Насловница недељника „Шпигел“ поручује: „Пад једног паметњаковића – како Олаф Шолц води земљу у финансијски хаос.“ „Зидојче цајтунг“ назива чланове владе предвођене Шолцом „триксери“ – они који се баве триковима. Финансијске новине „Ханделсблат“ су на насловницу ставиле грб Немачке, црног орла, само што уместо орловске стоји глава насмејаног лешинара.
Испод је наслов „Банкрот-коалиција: како је ’семафор’ коалиција Немачку одвела у финансијску катастрофу.“ Канцелар, несклон јавним обраћањима се јавности обратио тек 24. новембра, девет дана након пресуде суда. У мање од три минута, рекао је у свом смиреном стилу врховног рачуновође да се вредно ради на измени буџета за 2024. и да све жеље коалиције да подржи Украјину и трансформише Немачку остају на снази. Детаљно обраћање је обећао за уторак 28. новембар. У овом није изложио никакве планове како ће све то постићи.
Управо оваква атмосфера хаоса, погубљености, несигурности, и најважније – растуће беде је погодна вода за лов у мутном за демагоге екстремне деснице који нуде погрешна али јасна решења за све проблеме грађана који широм Европе гласају све више за екстремну десницу. Истина је да људи траже прибежиште у чврстим владарима а не у технократама попут Шолца. Уколико се квадратура троугла његове коалиције не реши у новогодишњем периоду, нестаће му пута, а нову шансу за позицију канцелара му не би дала ни сопствена партија како ствари стоје.
Мирко Даутовић
Извор: Нови Магазин
