Гледам нешто како ми се име ових дана провлачи по блатоидима (и не само по блатоидима) и јасно ми је: толико те боли истина коју говорим сваког дана, кад видим поштеног српског домаћина на његовом имању, толико те сврбе ријечи које говорим када описујем тебе и твоју неспособност, да си морао да ангажујеш своје (пословне) пријатеље из блатоида по овој нашој земљи и да им поручиш једно провлачење кроз блато.
Ако, мој Недимовићу. Мени то не смета. Мени би сметало када би ме ти и такви хвалили. Не смета ми што на насловним странама стоји моја слика и што поред ње пише да сам плаћеник Драгана Ђиласа који је за своју оданост добио шта-ти-ја-знам-колико десетина хиљада еура.
Министре Недимовићу, када ми је прошле године изгорело домаћинство, када је све што сам спремао за продају нестало за само неколико сати, када ми је изгорела читава инсталација за мужу и када сам претрпео штету од више од 50.000 еура, прискочио ми је у помоћ пријатељ Драган Ђилас. Понудио ми је позајмицу. Знаш ти добро за тај случај, јер си писао саопштење своје странке у ком си био и тужилац и судија, па си написао како сам сам запалио своју шталу. Онда су блатоиди пренијели твој текст, па су морали да преносе моје деманти, вајни министре Недимовићу.
Исто тако си писао да сам сам себи ишарао кућу графитима “Смрт Ђиласовцима”, па сте ми и пријатеља ухапсили јер ми је наводно он наружио зид, а заправо више од годину дана нисте у стању да нађете ко жели моју смрт.
Него, вајни министре Недимовићу, када ћеш да објасниш народу зашто је, по ком основу твом омиљеном “истраживачком новинару” Драгану Ј. Вучићевићу 2017. уплаћено на рачун његове (некадашње) фирме Ледена Лозица у име државе шест милиона динара који се у пословним књигама воде као “приходи од премија, субвенција, дотација и донација”.
Видиш, вајни министре, већ тај износ који је твој омиљени државни новинар добио, за вјерност вама, наравно, износ који ниси дао из свог џепа, него од народа, већи је од оног што је мени пријатељ хтио да позајми како бих сачувао своју породицу и њену финансијску безбједност.
Е, мој министре, Недимовићу… Вјерујем да ћу и убудуће бити “омиљен” гост блатоида које уређују твоји “пријатељи”. И немам проблем с тим. И ти си, вјерујемм њихов омиљени гост, али не на насловним странама, већ на разним испраћајима и слављима, зар не? Тамо гдје можеш да се сликаш са предсједником државе и постанеш вијест.
Ја се, Недимовићу, борим да живим у држави у којој ћу за предсједника државе чути једном у шест месеци: кад оде у УН да прича на Генералној скупштини, или кад дијели неко ордење у Старом двору.
Ја се, Недимовићу, борим за Србију у којој ће предсједник владе да се појављује само у стручној емисији, у којој ће да образлаже колико, за колико времена и како ће држава напредовати. Како ће оживјети привреду, како науку и образовање, шта ће урадити са здравством, како ће помоћи српском домаћину.
Ја се, вајни министре, борим и надам да ћу ускоро живјети у држави у којој ће главне вијести бити на колико година затвора су осуђени они који су у посљедњој деценији крали новац од државе, од народа, од радника и нарочито – од сељака.
А ти настави да ме блатиш у блатоидима и пинкоидима. Навикао сам. И не марим за кевтање.
Дејан Булатовић, потпредсједник Странке слободе и правде
Извор: Direktno.rs
