Poslednje svedočanstvo Teslinog života u SAD otkriveno je tek nedavno, zahvaljujući piscu Barbari Dadino, vlasnici kuće na Long Ajlendu u kojoj je jedan od najvećih umova čovečanstva živeo u vreme realizacije svoje grandiozne vizije – izgradnje laboratorije i čuvenog Vordenklifskog tornja. Dadino je višegodišnje istraživanje o Tesli i delu izgubljene istorije Vordenklifa u koji se preselio iz Njujorka zbog velikog sna, pretočila u nedavno i u Srbiji objavljenu knjigu „Povratak u Vordenklif“.
„Priča koju sam otkrila o Tesli zaista je neverovatna“, rekla je Dadino za Tanjug i podsetila da je zbog te „nikad do tada ispričane priče“ od Ministarstva spoljnih poslova Srbije dobila titulu Tesla ambasador na koju je ponosna.
Navodi da je pre pet godina, na kuću postavljena tabla kao svedočanstvo na period Teslinog života u njoj, a koji je kako je dodala bio vreme njegove i najveće sreće i tuge.
Na tabli su ispisane reči Teslinog biografa, jednog od najuticajnijih na svetu Marka Sajfera koji je Teslinim dostignućima posvetio pola veka, a zahvaljujući tom istraživanju stekao je i doktorat i postao autor brojnih knjiga među kojima je i „Čarobnjak“.
„Tesla je 1902. godine iznajmio ovu kuću, bila je njegov dom tokom izgradnje laboratorije i Vordenklifskog tornja zasnovane na jednoj od Teslinih najrevolucionarnijih ideja o globalnom, bežičnom sistemu za komunikaciju i prenos energije. Tu je voleo da pliva u zalivu i da sa uzvišenja u zadnjem delu dvorišta, kao i sa same obale, upravlja sopstvenim izumom – čamcem na daljinsko upravljanje“, rekla je Dadino.
O tome da je u kući živeo „otac električnog doba“ Barbara i njen partner Daniel Birn, veliki zaljubljenici u Teslin lik i delo, saznali su tek nakon što su 2011. godine postali vlasnici kuće na Atlantiku, od tada, kako kaže rade na očuvanju uspomene na srpsko-američkog gorostasa čovečanstva i sa posebnom radošću dočekuju sve koji dolaze da je vide.
„Kuća nas je odmah očarala, ali tek nakon dve godine kada je naša druga ponuda za kupovinu prihvaćena, vlasnici su nam rekli ‘znate, ovde je živeo Nikola Tesla‘. Dan i ja smo skoro pali u nesvest, jer smo veliki obožavaoci Tesle, ali nikada nismo znali da je tu živeo“, rekla je Dadino i dodala da ta činjenica nije bila poznata ni ljudima iz okoline, a što je pokrenulo na istraživanje.
„U početku sam uz kafu prelistavala stare novine tražeći dokaze da je Tesla ovde imao kuću. Moje interesovanje za Teslu je raslo i ne samo da sam našla dokaze da je ovde živeo, već sam otkrila kakav je veličanstven čovek i istraživač bio. Otkrila sam sa kim se družio, da je razgovarao sa decom, komšijama, farmerima, da ga je zanimala i poljoprivreda“, rekla je.
U Vordenklifu je vodio život drugačiji od Njujorškog, iako je bio veoma zauzet laboratorijom i tornjem, rekla je Dadino sa kojom je Tanjug, kao nosilac titule Tesla ambasador, razgovarao u okviru serijala „Tesla čovek budućnosti“, snimljenog uz podršku Ministarstva informisanja i telekomunikacija.
„Planirao je ovde da živi do kraja života. Želeo je da izgradi čitav ‘Lepi grad – radio siti’, u duhu istoimenog pokreta“, navela je ona i naglasila da je kuća trebalo da bude njegovo sedište, centar sveta za električnu energiju.
U knjizi je, kako je Dadino navela pisala ne samo o Tesli koji je tada bio svetska zvezda, deo njujorške elite, već i o Vordenklifu, istoriji, dešavanjima, razlozima zbog čega je došao na Long Ajlend.
Tesla je stigao u Vordenklif u vreme njegovog „procvata“ – nakon što je železnica proširila usluge od Njujorka do istočnog Long Ajlenda a investitor Džejms Vorden, došao na ideju da napravi ekskluzivno odmaralište na obali okeana koje će živeti cele godine.
Vudvil Farms je upravo tada po njemu dobio ime Vordenklif.
Dadino podseća da je Tesla 1901. kupio 200 od 2.000 hektara koje je Vorden posedovao i na toj zemlji podigao čuvenu laboratoriju i toranj koji je finansirao J.P. Morgan, a projektovao jedan od saradnika čuvenog američkog arhitekte Stanforda Vajta čiji je projekat i prvi Medison Skver garden – najčuvenija njujorška zatvorena dvorana, ali i Vašingon luk koji podseća na Trijumfalnu kapiju u Parizu.
Tesla i Vajt su, kako je Dadino podsetila zamislili i novi „lepi grad“.
„Dok je laboratorija građena 1901. Tesla je svaki dan vozom stizao iz Njujorka da nadgleda radove, a u junu 1902, sve aktivnosti premestio u Vordenklif. Iznajmio je kuću na moru i ovo mu je postao dom u naredne dve godine. U martu 1901. godine ubedio je DŽ. P. Morgana da ga finansira sa 150.000 dolara za izgradnju laboratorije i tornja. Došao je vozom u Vordenklif, koji je tada bio selo sa zemljanim putevima, voćnjacima i farmama. Privukla ga je blizina 41. paralele, potrebna za komunikaciju preko okeana, ali i prijateljstva koja su ga vezivala za ovo mesto“, rekla je ONA.
Tesla je ovde imao privatnost koja mu je bila neophodna, ali i blizinu Njujorka i prijatelja poput Stanforda Vajta i Mark Tvena.
„Sve što mu je trebalo bilo je nadohvat ruke, uz to mogao je da šeta do laboratorije. To je bio jedan od najsrećnijih perioda njegovog života“, kazala je Dadino.
Podsetila je da su se stvari promenile kasnije kada je došlo do razlaza sa Morganom, koji je prestao da ga finansira i zato što je Tesla napravio toranj duplo viši od dogoverenog, a o tome ga nije ni obavestio.
„Nažalost, Teslina sredstva su presušila pre nego što je uspeo da završi toranj zbog čega se vratio u Njujork 1904. da traži dodatnu finansijsku podršku kada je Morgan odustao od njegovog sna, rekla je ona.
Toranj, koji kada je testiran emitovao svetlost koja se videla do susednog Konektikata, srušen je i pretvoren u staro gvožđe 1919. dok je laboratorija nešto kasnije zaplenjena – međutim, dodaje, Tesla nikada nije odustao od sna o sistemu bežičnog prenosa poruka i energije širom sveta.
„Tesla je uložio sav svoj novac u projekat. Bio je iscrpljen, doživeo je nervni slom, ali je ovo mesto i dalje smatrao utočištem. Pisao je da bi voleo da se vrati u Vordenklif, sadašnji Šoram i legne ‘u postelju od divljeg luka’ koji je rastao svuda unaokolo“, navela je Dadino.
Izložba i naučna tribina: Nikola Tesla – Prometej modernog doba
„Izumeo je motor koji je omogućio upotrebu naizmenične struje i pokrenuo turbine na Nijagari. U Koloradu je dokazivao teoriju da Zemlja može proizvoditi energiju i da se ta energija može slati širom sveta. Njegova vizija bila je da unapredi čovečanstvo. Još 1900. godine pisao je o problemu povećanja ljudske energije – ne samo električne, već o tome kako ljudi mogu postati bolji kroz obrazovanje, zdravlje, dovoljno hrane i bez ratova“, navela je ona.
Dadino je naglasila da je Tesla verovao da bi energija koju bi slao svetom mogla da pomogne da se ljudi prehrane, obrazuju i da se ratovi učine besmislenim.
Prema njenim rečima, ta kuća na Long Ajlendu bila jedina u kojoj je živeo od odlaska iz Smiljanja, a poznato je da je stanovao u brojnim hotelima od Njujorekara i Valdor Astorije do Gerlaha, koji je danas stambena zgrada njemu u čast nazvana Radio Vejv.
„Kuća pruža pogled od 180 stepeni na okean između Long Ajlenda i kopna gde bi Tesla plivao i izvodio trikove zbog kojih su se deca i ljudi okupljali kako bi ga gledali. Bio je u kontaktu sa ljudima iz kraja i lične prijatelje je pozivao u kuću“, navela je Dadino i
Kaže da je kuća postala mesto hodočašća za poštovaoce Tesle, i da je iznanajena time koliko ljudi poštuju Teslu, a posebno kada je videla dečka, koji im je pomagao oko nameštanja kuhinje
„Ljudi dolaze i spontano dirnuti činjenicom da je on tu živeo“, rekla je Dadino i dodala da su ih do sada posetili i brojni ugledni gosti uključujući i Tesline potomke Vilijama Terboa i Dušana koji živi u Singapuru ali i Teslini najpoznatiji biografi Mark Sajfer i Bernard Karlson koji su im česti gosti.
Dadino navodi da su u julu u organizaciji Generalnog konzulata Srbije prvi put proslavili Teslin rođendan u prisustvu zvanica iz svih delova sveta.
Izvor: Tanjug/ NIN
