Последње сведочанство Теслиног живота у САД откривено је тек недавно, захваљујући писцу Барбари Дадино, власници куће на Лонг Ајленду у којој је један од највећих умова човечанства живео у време реализације своје грандиозне визије – изградње лабораторије и чувеног Ворденклифског торња. Дадино је вишегодишње истраживање о Тесли и делу изгубљене историје Ворденклифа у који се преселио из Њујорка због великог сна, преточила у недавно и у Србији објављену књигу „Повратак у Ворденклиф“.
„Прича коју сам открила о Тесли заиста је невероватна“, рекла је Дадино за Танјуг и подсетила да је због те „никад до тада испричане приче“ од Министарства спољних послова Србије добила титулу Тесла амбасадор на коју је поносна.
Наводи да је пре пет година, на кућу постављена табла као сведочанство на период Теслиног живота у њој, а који је како је додала био време његове и највеће среће и туге.
На табли су исписане речи Теслиног биографа, једног од најутицајнијих на свету Марка Сајфера који је Теслиним достигнућима посветио пола века, а захваљујући том истраживању стекао је и докторат и постао аутор бројних књига међу којима је и „Чаробњак“.
„Тесла је 1902. године изнајмио ову кућу, била је његов дом током изградње лабораторије и Ворденклифског торња засноване на једној од Теслиних најреволуционарнијих идеја о глобалном, бежичном систему за комуникацију и пренос енергије. Ту је волео да плива у заливу и да са узвишења у задњем делу дворишта, као и са саме обале, управља сопственим изумом – чамцем на даљинско управљање“, рекла је Дадино.
О томе да је у кући живео „отац електричног доба“ Барбара и њен партнер Даниел Бирн, велики заљубљеници у Теслин лик и дело, сазнали су тек након што су 2011. године постали власници куће на Атлантику, од тада, како каже раде на очувању успомене на српско-америчког горостаса човечанства и са посебном радошћу дочекују све који долазе да је виде.
„Кућа нас је одмах очарала, али тек након две године када је наша друга понуда за куповину прихваћена, власници су нам рекли ‘знате, овде је живео Никола Тесла‘. Дан и ја смо скоро пали у несвест, јер смо велики обожаваоци Тесле, али никада нисмо знали да је ту живео“, рекла је Дадино и додала да та чињеница није била позната ни људима из околине, а што је покренуло на истраживање.
„У почетку сам уз кафу прелиставала старе новине тражећи доказе да је Тесла овде имао кућу. Моје интересовање за Теслу је расло и не само да сам нашла доказе да је овде живео, већ сам открила какав је величанствен човек и истраживач био. Открила сам са ким се дружио, да је разговарао са децом, комшијама, фармерима, да га је занимала и пољопривреда“, рекла је.
У Ворденклифу је водио живот другачији од Њујоршког, иако је био веома заузет лабораторијом и торњем, рекла је Дадино са којом је Танјуг, као носилац титуле Тесла амбасадор, разговарао у оквиру серијала „Тесла човек будућности“, снимљеног уз подршку Министарства информисања и телекомуникација.
„Планирао је овде да живи до краја живота. Желео је да изгради читав ‘Лепи град – радио сити’, у духу истоименог покрета“, навела је она и нагласила да је кућа требало да буде његово седиште, центар света за електричну енергију.
У књизи је, како је Дадино навела писала не само о Тесли који је тада био светска звезда, део њујоршке елите, већ и о Ворденклифу, историји, дешавањима, разлозима због чега је дошао на Лонг Ајленд.
Тесла је стигао у Ворденклиф у време његовог „процвата“ – након што је железница проширила услуге од Њујорка до источног Лонг Ајленда а инвеститор Џејмс Ворден, дошао на идеју да направи ексклузивно одмаралиште на обали океана које ће живети целе године.
Вудвил Фармс је управо тада по њему добио име Ворденклиф.
Дадино подсећа да је Тесла 1901. купио 200 од 2.000 хектара које је Ворден поседовао и на тој земљи подигао чувену лабораторију и торањ који је финансирао Ј.П. Морган, а пројектовао један од сарадника чувеног америчког архитекте Станфорда Вајта чији је пројекат и први Медисон Сквер гарден – најчувенија њујоршка затворена дворана, али и Вашингон лук који подсећа на Тријумфалну капију у Паризу.
Тесла и Вајт су, како је Дадино подсетила замислили и нови „лепи град“.
„Док је лабораторија грађена 1901. Тесла је сваки дан возом стизао из Њујорка да надгледа радове, а у јуну 1902, све активности преместио у Ворденклиф. Изнајмио је кућу на мору и ово му је постао дом у наредне две године. У марту 1901. године убедио је Џ. П. Моргана да га финансира са 150.000 долара за изградњу лабораторије и торња. Дошао је возом у Ворденклиф, који је тада био село са земљаним путевима, воћњацима и фармама. Привукла га је близина 41. паралеле, потребна за комуникацију преко океана, али и пријатељства која су га везивала за ово место“, рекла је ОНА.
Тесла је овде имао приватност која му је била неопходна, али и близину Њујорка и пријатеља попут Станфорда Вајта и Марк Твена.
„Све што му је требало било је надохват руке, уз то могао је да шета до лабораторије. То је био један од најсрећнијих периода његовог живота“, казала је Дадино.
Подсетила је да су се ствари промениле касније када је дошло до разлаза са Морганом, који је престао да га финансира и зато што је Тесла направио торањ дупло виши од договереног, а о томе га није ни обавестио.
„Нажалост, Теслина средства су пресушила пре него што је успео да заврши торањ због чега се вратио у Њујорк 1904. да тражи додатну финансијску подршку када је Морган одустао од његовог сна, рекла је она.
Торањ, који када је тестиран емитовао светлост која се видела до суседног Конектиката, срушен је и претворен у старо гвожђе 1919. док је лабораторија нешто касније заплењена – међутим, додаје, Тесла никада није одустао од сна о систему бежичног преноса порука и енергије широм света.
„Тесла је уложио сав свој новац у пројекат. Био је исцрпљен, доживео је нервни слом, али је ово место и даље сматрао уточиштем. Писао је да би волео да се врати у Ворденклиф, садашњи Шорам и легне ‘у постељу од дивљег лука’ који је растао свуда унаоколо“, навела је Дадино.
Изложба и научна трибина: Никола Тесла – Прометеј модерног доба
„Изумео је мотор који је омогућио употребу наизменичне струје и покренуо турбине на Нијагари. У Колораду је доказивао теорију да Земља може производити енергију и да се та енергија може слати широм света. Његова визија била је да унапреди човечанство. Још 1900. године писао је о проблему повећања људске енергије – не само електричне, већ о томе како људи могу постати бољи кроз образовање, здравље, довољно хране и без ратова“, навела је она.
Дадино је нагласила да је Тесла веровао да би енергија коју би слао светом могла да помогне да се људи прехране, образују и да се ратови учине бесмисленим.
Према њеним речима, та кућа на Лонг Ајленду била једина у којој је живео од одласка из Смиљања, а познато је да је становао у бројним хотелима од Њујорекара и Валдор Асторије до Герлаха, који је данас стамбена зграда њему у част названа Радио Вејв.
„Кућа пружа поглед од 180 степени на океан између Лонг Ајленда и копна где би Тесла пливао и изводио трикове због којих су се деца и људи окупљали како би га гледали. Био је у контакту са људима из краја и личне пријатеље је позивао у кућу“, навела је Дадино и
Каже да је кућа постала место ходочашћа за поштоваоце Тесле, и да је изнанајена тиме колико људи поштују Теслу, а посебно када је видела дечка, који им је помагао око намештања кухиње
„Људи долазе и спонтано дирнути чињеницом да је он ту живео“, рекла је Дадино и додала да су их до сада посетили и бројни угледни гости укључујући и Теслине потомке Вилијама Тербоа и Душана који живи у Сингапуру али и Теслини најпознатији биографи Марк Сајфер и Бернард Карлсон који су им чести гости.
Дадино наводи да су у јулу у организацији Генералног конзулата Србије први пут прославили Теслин рођендан у присуству званица из свих делова света.
Извор: Танјуг/ НИН
