Пише: Ненад Крајцер
Што је заједничко месту Гринхајде поред Берлина и долини реке Јадар у западној Србији? Та два топонима постали су симболи борбе против експлоатације природе и човека, а све то у име зелене трансформације. То се могло чути на трибини која је одржана у Берлину под називом „Тесла у Гринхајдеу – експлоатација литијума у Србији и митови зеленог капитализма“. Учесници су били сложни у једном: електромобилност је превара.
Матје Хансен, активиста чији је филм „Аутосорсинг: Увоз ресурса, извоз загађења“ (Outsourcing: Import Resources, export pollution) о плановима ископавања литијума у Србији приказан на трибини у Берлину већ дуже време указује на улепшану слику о електромобилности која влада наративом зелене трансформације и борбе против климатских промена.
Хансен, Луксембуржанин с берлинском адресом, долази из покрета који се бори за јачање права бициклиста, указује на погрешну и улепшану слику која се шири, и то из смера еколошких организација, када се говори о електричним аутомобилима.
„Њима можда није потребна нафта, али су им потребне критичне сировине, попут литијума. Требало би имати на уму да је таквој једној електричној лимузини потребно и по седам килограма литијума. Један мобилни телефон само неколико грама“, каже Хансен.
Људи у Србији су љути на Немачку и њену аутомобилску индустрију
Он је у свом филму приказао и негативне последице рударења на другом крају Србије, у рудницима бакра у околини Бора. Разговарао је с многим локалним активистима и сматра да, упркос тренутном примарном интересовању медија за студентске протесте, тема Јадар и литијум није заборављена, и да је итекако присутна.
„Пре него што сам отишао у Србију имао сам само један контакт, али врло брзо сам дошао до бројних занимљивих саговорника. И оно што сам приметио јесте да су људи веома срећни кад неко саслуша њихове проблеме“, каже Хансен.
Током боравка у Србији уверио се и у то да су људи веома љути на своју владу, на Немачку, на немачку аутомобилску индустрију и на крају, на Европску унију – посебно након прошлонедељне одлуке Европске комисије да пројекат експлоатације литијума у долини реке Јадар стави на листу стратешки кључних пројекта кад су у питању критичне сировине.
Хансен планира да сними серију филмова о сличним локацијама у Европи, па је тако посетио и Цинвалд у немачкој покрајини Саксонији, где се такође дугорочно планира експлоатација литијума. „Људи у Саксонији реагују слично, иако тај пројекат није на листи критичких стратешких пројеката Комисије. Али и у Саксонији су љути они људи који не желе да се ту копа. Они који кажу да је то добро због радних места су у мањини.“
Вук Бачановић: Нова балканска дистопија, литијумски рудокопи и конц-логори?
Пројекат на уштрб локалног становништва
Још једно место на којем зелена транзиција показује своје тамно лице јесте и Гринхајде поред Берлина, где је 2020. најбогатији човек на свету, Илон Маск, почео да гради своју прву „гигафабируку“ (Gigafactory) за производњу „зелених“ електричних аутомобила марке Тесла. И од почетка се суочио са отпором локалног становништва.
„Ја бих са својих 72 године могла да кажем: Баш ме брига. Али не бих могла да погледам у огледало. Једноставно, не могу да дозволим да нас до те мере сматрају глупим с оним што покушавају да нам продају. Ту се ради и о људском достојанству“, каже у разговору за DW Хајдемари Шредер, ауторка књиге „Гигафабрика у Гринхајдеу“. Ради се о прецизној документацији вишегодишње бобе те становнице места Гринхајде против компаније Тесла, њеног власника Маска и читавог низа локалних и савезних политичара који су омогућили изградњу огромног постројења за производњу аутомобила марке Тесла и притом кршили многе прописе о заштити животне средине.
То је цена коју је политика била спремна да плати за обећаних 40.000 радних места. Али, шта је на крају остало од тог обећања: тренутно у „гигафабрици“ ради око 10.000 радника.
„То нису квалитетна радна места. Људи су под притиском и често на боловању, а запошљавају се људи слабијег образовања из прекарних слојева становништва Берлина. Локално становништво од тога нема ништа“, тврди активисткиња Шредер.
Сличну ситуацију за планирано отварање рудника литија у долини реке Јадар у западној Србији предвиђа и Хансен. „Већина експлоатационих процеса у Јадру биће аутоматизована. Оно мало радних места за локалне раднике биће повезано с високим здравственим ризицима“, сматра он.
Електромобилност је превара
„Експлоатација је некада била далеко, у Африци, Латинској Америци. Али, тај дух је сада стигао и у Европу. Ту је, у Србији и у Саксонији. Уништавање шума надомак Берлина у водозаштићеном подручју само да би Маск тамо саградио фабрику или припреме за експлоатацију литијума у Србији са свим могућим проблемима за околину и воду – свим тим догађајима је повезница електромобилност или превара звана електромобилност“, говори Шредер, дугогодишња активисткиња која је и у време када је живела у Источној Немачкој властима често била трн у оку.
Њој пре свега смета то што се сада, када се, како каже, показало право лице зелен транзиције, политичари праве као да су изненађени. „Тесла и Рио Тинто су екстремни примери који су свима познати и зато сам љута на политичаре који покушавају да нам продају нешто што није истина. Где год се Рио Тинто појавио било уништавања животне средине, а списак ствари које су се догађале око ’гигафабрике’ толико је дугачак и познат, да нико не може да каже да није знао“, упозорава Хајдемари Шредер.
Вук Јеремић: Европска жеђ за литијумом: Пројекат Јадар на крилима зелене агенде
Повезаност активиста
Све бољу повезаност актера који делују против пројеката злоупотребе зелене транзиције у разговору за DW је потврдила и Свјетлана Ненадовић из платформе Збор, која је недавно у Немачкој представила неколико главних пројеката које ти активисти прате.
„Нама су пришли активисти из Немачке и упитали нас како могу да помогну. А и иначе се код разних пројеката удружујемо са сличним платформама из читаве Европе. Људи траже начине да се организују, јер су постали свесни да је борба коју водимо једна“, каже Ненадовић.
„И Гринхајде и Јадар су повезани, као и друга места у Европи која се повезују с том зеленом транзицијом. Најгоре од свега је то што нам се електрични аутомобил продаје као решење за климатске проблеме. Али то је само померање проблема које имамо. Загађење и емисије које сада настају због мотора с унутрашњим сагоревањем само се померају негде другде и нестају можда из центара градова, али настају поновно тамо где се експлоатишу сировине или где настају гигафабрике“, закључује активиста Матје Хансен.
Извор: DW
