Održana je i u našoj javnosti gromoglasno najavljivana sednica Saveta bezbednosti. Kako posle nje nije doneto čak ni formalno saopštenje, a što se može videti na zvaničnoj stranici SB, njeni efekti se mogu oceniti kao ograničeni na diplomatsko-retoričku sferu. Kao i uvek, pođimo redom
Čini se da je izlaganje predstavnika UNMIK bilo najcelovitije, i da je obuhvatilo srž problema zbog kog je sednica i sazvana – činjenicu da dinar jeste i faktičko i zakonito sredstvo plaćanja na Kosovu, o čemu sam već pisao, a što UNMIK najbolje zna budući da se to zasniva na njegovoj regulativi.
Izlaganje srpskog predsednika se čini donekle ublaženim u odnosu na najave. Nije bilo izričitog upućivanja npr. na Konvenciju o genocidu, što se može tumačiti na različite načine – kao diplomatski ustupak, ili pak taktički potez – a što će pokazati nedelje i meseci pred nama. Ako se to zanemari, sve što se moglo čuti je već više puta spomenuto i dobro poznato, a vredno je spomena da je diplomatskim jezikom saopšteno da odlaganje primene odluke CBK nije dovoljno, iako je izostao konkretan predlog kako se primena te odluke može zaustaviti.
Kurtijevo izlaganje je u tolikoj meri generičko da se sad već osnovano može posumnjati da u njegovom pisanju učestvuje veštačka inteligencija. Sva opšta mesta su bila tu, pojačana spominjanjem opskurnih likova i pojava sa margine pristojnosti.
Naravno, i ovog puta je u javnosti izvršena priprema kroz plasiranje istraživanja nečega što se zove „Evropska inicijativa za stabilnost ESI“, što direktno što preko glasnogovornika poput Mihaela Martensa, i podržano od strane armije botova. Naravno, odgovoru na ovakav fenomen nije mesto na sednici SB, iako je srpski predsednik svoje vreme posvetio i nekim od tih opskurnih likova, ali se svakako vredi zapitati zašto do sada nije nađen adekvatan odgovor na ovako organizovanu akciju koju Kosovo sprovodi u javnoj sferi, uz ko zna čiju sve asistenciju.
Što se tog izveštaja ESI tiče, ovde bih samo skrenuo pažnju da se on svodi na nabrajanje zvaničnih statističkih podataka bez ikakvog konteksta. Primera radi, broj korisnika zdravstvenog osiguranja na Kosovu ne govori o tome da li oni na Kosovu i žive, budući da se zdravstveno osiguranje ne vezuje za teritoriju, nego za osnov osiguranja. Npr. neko ko je zaposlen u opštini ili bolnici na Kosovo, i tako je i osiguran, je možda morao da ode odatle iz nekog od brojnih razloga, ali to ne mora da utiče na njegov osnov osiguranja. Stvarni broj Srba, koji su prvo živeli na Kosovu, a zatim i otišli u prethodnom periodu, verovatno nikad nećemo saznati, budući da je kosovski popis 2011. godine bojkotovan na Severu Kosova, a za predstojeći popis nije izvesno ni da li će se ni kada održati, pogotovo u srpskim sredinama
Izlaganja ostalih učesnika, iako su mahom kritikovala postupke kosovskih vlasti, se moraju uzeti s višestrukom rezervom. Prvo, kritike se tiču, kako je već rečeno, pre svega odlaganja primene odluke CBK, a odmah zatim, i upućivanjem na rešavanje ovog problema u okviru briselskog dijaloga.
I tu dolazimo do ključnog problema u javnoj percepciji ove sednice – ovom sednicom se ništa nije vratilo u UN, kako se to ponegde može čuti, već je samo potvrđeno da je briselski proces trenutno jedini okvir u kom se rešavaju pitanja između Beograda i Prištine. U tom smislu, imajući u vidu dosadašnji rezultat tog procesa, koji je očigledno na štetu Srba, ukoliko se i problem odluke CBK uvrsti na dnevni red dijaloga, ništa se dobro ne može očekivati.
Sama odluka CBK ostaje na snazi, budući da je iz još jednog u nizu nejasnih razloga niko ko može nije obarao na ustavnom sudu (a za to itekako ima osnova).
Nekakvo odlaganje primene do kraja februara, koje kosovske vlasti spominju, je obična glupost, prvo jer formalno ne postoji nikakva odluka o tom odlaganju (što njima svakako nije problem, jer na osnovu isto tako nepostojeće odluke zabranjuju uvoz srpske robe), a drugo jer se u kratkom periodu ona primenila nekoliko puta, i to kako na sredine van granica buduće ZSO, tako i na ulazak novca na Kosovo.
Umesto daljeg (prividnog) odlaganja, kosovske vlasti su otvorile telefonsku liniju za Srbe. Ukoliko pak i pokleknu pred pritiscima (iako su ti pritisci po meni samo verbalne prirode, budući da nema naznaka nikakvih sankcija), takvo lažno (ili, kako to vole da kažu naši novinari i političari, takozvano) odlaganje primene će se produžiti, što svakako nije nikakva prepreka daljim oduzimanjima ili zabrani ulaska novca.
Ono što plaši je šta sledi posle tog tzv. odlaganja – jer ako se novac oduzima, ili se zabranjuje njegov ulazak tokom odložene primene, kad ta primena napokon krene, onda može da bude samo gora od toga.
Diplomatski rečeno, nisam siguran da ovakva sednica SB može da bude jedini odgovor na to.
Dragutin Nenezić
Izvor: KoSSev
