Portugalska Vlada ima velike planove za luku Sines. Odande bi, kažu, tečnim gasom moglo da se snabdeva pola Evrope. Ali stručnjaci ne dele toliki optimizam.
Sines, na atlantskoj obali južno od Lisabona, ima ponešto da ponudi zemlji i svetu. Ova varoš ima luku, peščane plaže i sećanje na čuvenog moreplovca Vaska da Gamu, koji se tamo rodio 1469. i koji je otkrio morski put do Indije.
Uskoro bi Sines mogao da postane poznat maltene svakom u Evropi jer tamošnja luka ima već jedan terminal za prijem tečnog gasa (LNG). Ako bude po portugalskoj vladi, gradić će biti evropsko čvorište za gas, ali i informatiku i zeleni vodonik.
Pritom se čini da je najjednostavniji poduhvat – informatika. Sines se nalazi na čvorištu nekoliko prekomorskih optičkih kablova, pa je dobra ideja da se tamo postave serverski centri za međunarodne internet-kompanije.
Struja koja za to potrebna treba da stiže iz ogromnih solarnih sistema i polja vetrenjača koji su tamo planirani, ili su već u izgradnji.
Sa gasom je teže, prema mišljenju mnogih stručnjaka, ali, vlada to vidi drugačije. Pošto je od rata u Ukrajini ruskog zemnog gasa malo, a i skup je – vlada u Lisabonu želi da snabdeva zemlje u centralnoj Evropi američkim tečnim gasom.
„Nemačkoj je potreban gas. Luka Sines može da pomogne“, izjavio je nedavno premijer Antonio Košta.
Vlada euforična
Prema ideji Koštine vlade, u Sinesu bi tečni gas mogao da se pretovara sa velikih tankera na manje brodove, koji bi ga zatim transportovali u Nemačku ili Poljsku. Pregovori su već u toku, barem sa poljskom vladom.
U Sinesu bi mogao da se izgradi još jedan terminal za tečni gas koji bi potom gasovodom mogao da se transportuje u centralnu Evropu.
I treće, s obzirom da je tečni gas samo privremeno rešenje, kasnije bi kroz gasovod mogao da protiče zeleni vodonik, koji bi mogao da se proizvodi u Portugaliji.
„Portugalija ima jedinstvene uslove da postane platforma za snabdevanje Evrope energijom“, oduševljeno kaže šef vlade.
Stručnjaci skeptični
Prema rečima stručnjaka za energetiku Horhea Vaskonselosa, to nije baš lako. Na simpozijumu o budućnosti Sinesa pozvao je da se pažljivo razmotre sve opcije kako bi se izbegla skupa, a zaludna ulaganja.
Samo proširenje gasnog terminala koštalo bi oko 30 miliona evra i trajalo bi najmanje dve godine.
Francisko Fereira iz organizacije za zaštitu životne sredine Zero navodi da je to period u kojem Nemačka, na primer, već planira da ima svoje gasne terminale. On sumnja da bi pretovar na manje brodove tada i dalje bio ekonomičan.
„Zašto ulagati toliko novca ako ipak želimo da se povučemo iz korišćenja gasa?“, pita Fereira.
Nema gasovoda do srednje Evrope
Čak i ako bi se kapacitet gasnog terminala u Sinesu udvostručio, Fereira se pita kako će gas stići do centralne Evrope? Gradnja gasovoda kroz Pirineje bila bi skupa i duga. Štaviše, Francuska je do sada tvrdoglavo odbijala da ga izgradi.
„Ne vredi dovoziti mnogo gasa u Portugaliju ako posle toga nema gasovoda koji bi ga transportovao“, slaže se energetski stručnjak Horhe Vaskonselos.
Gasovod, koji niko ne želi da finansira i izgradi, kasnije bi mogao da transportuje zeleni vodonik, kaže portugalski premijer Antonio Košta.
Na kraju krajeva, uslovi za proizvodnju na Iberijskom poluostrvu su idealni, a visoki energetski zahtevi mogu se pokriti ekološki prihvatljivom solarnom energijom.
Ekolog Francisko Fereira ostaje skeptičan. „Ne želimo da ceo region i njegovo plodno tlo budu prekriveni ogromnim solarnim panelima. To je besmislica, na kraju krajeva, od rata u Ukrajini imamo problem sa hranom u Evropi koji takođe moramo rešiti“, kaže Fereira
Izvor: Dojče Vele
