Piše: Aleksandar Živković
Reče mi jedan čoek, ne mogu vam reći ko, odmah bi se sjetili da je Kolašinka, da se od Ćoća vazda moglo očekivati da napadne žensko čeljade. (Dragan je bio iz druge priče, biva to kod braće: jedan kabadahija, drugog na ranu da previješ.)
I sad se političari iščuđavaju: kako da se desi jedan tako brutalan (i ogavan) napad na novinarku u slobodnoj Crnoj Gori?
A na Ćoćovom portalu svaki dan po desetak takvih napada na pamet, pristojnost, poštenje… Okupe se oko kačamaka sa kolašinskog skijališta sve umne kolumnističke glave da odbrane Čarnu Goru od „svetosavske ideologije krvi i tla“ i pročijeh zala. I baš se lijepo zabavljaju, a i kačamak dobar.
I onda bi neko da pita „a otkud vama kačamak“, ili ne daj Bože, „otkud vama skijalište“, e to već nije sloboda novinarstva, ako ćemo umno, drugarski, kolumnistički.
Nego, da vidimo mi što se podmeće Roćenu, da li je nešto ostalo nezapisano o Belvederu 1936. (sve zapisano po stotinu puta samo N.A. ne stiže da prepriča) i tako se gomilaju lijepi prilozi za cloacu maximu crnogogorskog novinarstva, pa se još začine mimovima i razgolitaljkama, demokratski, nego kako?
Dobro, Ćoćo je ovaj put pretjerao, ali nema nezavisnog intelektualca da se protiv toga pobuni. I nije im se čuditi. Još je ovo besudna zemlja.
