Након вриједног рада и залагања Подгоричанка Тијана Ранђић Миловић стекла је звање доктора природних наука у области молекуларне биомедицине. Докторске студије завршила је на Одсјеку природних наука и медицине Универзитета у Луксембургу. Страст према истраживању, интелектуални изазов да стекне знање у сложеној области као што је биологија меланома били су мотивација да се пријави за докторске студије баш на овом универзитету. У разговору за наш портал Тијана говори о изазовима током студија и како се наши студенти прилагођавају захтјевима иностраних универзитета.
Тијана је основне студије завршила у Подгорици на Природно математичком факултету Универзитета Црне Горе. То је, каже, била добра подлога за специјализоване и комплексније теме са којима се касније сусрела током мастер, а онда и докторских студија. О црногорским студентима у Луксембургу могу се чути само ријечи хвале. Како нам је Тијана казала, професори за наше студенте кажу да су јако вриједни и посвећени раду што им гарантује стални напредак.
Након што је стекла звање постдокторанд истаживач из области природних наука Тијана планира да настави са усавршавањем ван граница Црне Горе. Повратак у своју земљу јој је, каже, атрактивна идеја о којој ће размишљати у неком будућем периоду. Тијана истиче да је поражавајући податак да смо трећа земља на свијету по стопи морталитета од канцера коже на 100.000 људи. Према Глобалној Канцер Статистици (ГЛОБОЦАН) из 2020. Црна Гора се налази у групи земаља са највећом стопом инциденције меланома стандардизоване по старости, што је претежно случај и са другим типовима карцинома.
Након завршених мастер студија у Холаднији, пријављујете се за докторске студије на Одсјеку природних наука и медицине Универзитета у Луксембургу. Која је била тема Ваше докторске дисертације?
Мој докторски пројекат је био дио ЦриТиЦС тренинга под менторством професорице Степхание Креис, који је имао за циљ да идентификује молекуларне механизме који леже у основи резистенције НРАС-мутираног меланома (карцниома коже) на различите љекове. Док је циљана терапија напредовала до клиничких испитивања и показала дјелимичну ефикасност код пацијената са овим типом меланома, молекуларни процеси који су у основи стечене резистенције на терапију су углавном непознати. Стога смо у раду објављеним у оквиру ове докторске дисертације испитивали транзиције ћелија које омогућавају меланому да постане отпоран на љекове. У складу са истраживачким циљем приступили смо дубљем разумијевању хетерогене транскрипционе позадине, пластичности и динамике адаптације канцерогених ћелија након третмана на једноћелијском нивоу. Овај приступ нам је омогућио карактеризацију ћелијских популација које су осјетљиве на циљану терапију, као и оних које су интринзично отпорне или развијају способност резистенције током времена.
Каква су била очекивања и шта Вас је мотивисало да започнете докторске студије? Који су били највећи изазови током студија у Луксембургу?
Страст према истраживању, интелектуални изазов да стекнем знање у сложеној области као што је биологија меланома, као и могућност приступа напредним методологијама које би допринијеле разумијевању овог типа карцинома, су били једни од иницијалних разлога да аплицирам за поменуту докторску позицију.
Такође, ЦриТиЦС докторски програм је нудио младим истраживачима интердисциплинарни тренинг у различитим лабораторијским техникама и програмирању како би се остварио детаљан приступ одређеној научној теми. Штавише, докторске студије у Луксембургу су ми омогућиле да присуствујем различитим конференцијама и семинарима, а тиме и сарадњу и размјену научних сазнања са истакнутим научницима у области мог рада.
Докторске студије свакако носе одређене изазове, независно од истраживачке области или земље у којој се спроводе. Захтјеви докторског рада се често могу прелити у лично вријеме. Жељела би да нагласим да управо због тога Универзитет у Луксембургу организује и курсеве који помажу докторантима да боље организују своје радно вријеме, а тиме и успјешније одрже здраву равнотежу између посла и приватног живота. Такође, дуго трајање докторског програма може довести до флуктуација у мотивацији, ипак, снажан осјећај сврхе је заиста допринијео мојој посвећености овом вишегодишњем пројекту.
Основне студије завршили сте у Подгорици на Унивезитету Црне Горе – Природно математички факултет. Јесте ли имали добру подлогу што се тиче стеченог знања и да ли сте се лако прилагодили захтјевима иностраних унивезитета?
Основне студије у Црној Гори су ми омогућиле да остварим фундаментално разумијевање биолошких система и схватим основне концепте генетике, биохемије и молекуларне биологије. Стечено знање је заиста била солидна подлога за специјализоване и комплексније теме са којима сам се сусрела током мастер, а касније и докторских студија. Такође, неколико професора са Природно математичког факултета је подстакло моје академске активности након основних студија.
На студијама у Луксембургу било је још студената из Црне Горе, какав утисак остављају наши студенти, јесу ли предани раду и науци?
Студенти који долазе из Црне Горе, али и из земаља окружења, су јако вриједни и посвећени свом раду. Прилагодљивост, која је неопходна за прихватање промјена у истраживачким стратегијама усљед неочекиваних резултата и тражење алтернативних рјешења без губитка мотивације, је изражена особина коју посједују докторски истраживачи са наших простора и која је ојачана чињеницом да су спремни да изађу из своје зоне комфора и наставе академско усавршавање у некој другој земљи. Такође, наши студенти су јако упорни и самодисциплиновани што им свакако гарантује стални напредак.
Можете ли да направите паралелу како изгледају студије у Црној Гори, а како у Луксембургу?
Докторски програми у земљама Европске уније су често краћи и у просјеку трају око 4 године са акцентом на независно и оригинално истраживање. Свакако, многи докторски кандидати сарађују са другим истраживачима, како у оквиру свог универзитета тако и на међународном нивоу, стичући искуства у разноврсним академским срединама. Однос са ментором је високо колегијалан, при чему су смјернице, повратне информације и подршка осигурани током читавог истраживачког пута. Битно је нагласити да је финансијска подршка омогућена за докторске пројекте што засигурно олакшава студентима да се фокусирају на своја истраживања.
Како изгледа један радни дан у лабараторији гдје се раде анализе коже?
Лабораторијски дан углавном почиње постављањем и извођењем експеримента, често укључујући пипетирање, ћелијску културу или прикупљање података, као и лабораторијским састанцима на којима се излажу научни прогреси. Поподневне активности обухватају анализу података, преглед литературе, или писање истраживачких радова. Вечери могу подразумијевати праћење експеримента и планирање за сљедећи дан. Треба истаћи да је организација флексибилна и индивидуална. Ипак, страст према научном раду и тежња ка иновативним открићима често узрокује дуге радне дане.
Колико је напредовала технологија када су у питању истраживања везана за испитивања настанка рака коже (меланома)?
Рана дијагноза меланома и хируршка ексцизија неоспорно побољшавају укупну стопу преживљавања пацијената. Лијечење меланома када метастазира постаје изазовно и укључује имунотерапију, циљане љекове или хемотерапију. Ефикасне циљане терапије су посебно доступне за пацијенте са дијагнозом БРАФ-мутираног меланома. Међутим, лијечење пацијената у одмаклим стадијумима или са дијагнозом меланома другачијег генетског подтипа је велики изазов, посебно ако се узме у обзир да целије тумора стичу отпорност током лијечења.
Технологије попут генетског секвенцирања или испитивања узорака на једноћелијском нивоу, имунотерапија, али и мРНК вакцине, су само неке од иновација које убрзавају истраживање и нуде наду за бољу прогнозу пацијената са метастатским меланомом. Међутим, даља истраживања остају од суштинског значаја за унапређење наших способности у борби против овог карцинома.
Је ли Црна Гора у критичној групи по питању превенције меланома? Какви смо по статистици? Који су узроци настајања меланома, колику улогу игра генетика?
Према Глобалној Цанцер Статистици (ГЛОБОЦАН) из 2020. Црна Гора се налази у групи земаља са највећом стопом инциденције меланома стандардизоване по старости, што је претежно случај и са другим типовима карцинома. Поражавајући је податак да смо трећа земља на свијету по стопи морталитета од канцера коже на 100.000 људи. Иако мутације на одређеним генима, као што су ЦДКН2А или МЦ1Р, повећавају ризик од насљедног меланома, излагање ултраљубичастом (УВ) зрачењу и историја опекотина од сунца су главни канцерогени одговорни за настанак овог типа карцинома.
Након вриједног рада стекли сте звање доктора природних наука у области молекуларне биомедицине. Планирате ли да се вратите у Црну Гору или настављате са усавршавањем у иностранству?
За сада планирам да наставим са истраживачким радом ван Црне Горе. Наравно, повратак је атрактивна идеја и сигурна сам да би у будућности било слуха за улагање у научна испитивања у области лијечења карцинома. Такав научни напредак би довео до економских олакшања кроз ефикасне третмане, глобалне конкурентности и испуњења етичке дужности унапрјеђења јавног здравља.
Како бисте посавјетовали младе студенте који размишљају да своје знање стичу и ван граница Црне Горе?
Вођена својим позитивним искуством, посавјетовала бих наше студенте који имају афинитете да се баве научним радом да бар један дио својих студија проведу у некој другој земљи. На тај начин би осјетили да ли заиста желе да постану дио научне заједнице ван оквира своје земље, али и стекли могућност да остваре контакте који би створили сарадњу између црногорских и иностраних институција. Такође, тренинзи и приступ напредним технологијама су неоспорни бенефити који им само могу помоћи да напредују у каријери без обзира гдје се налазе.
Извор: РТЦГ