Пише: Бранко Милановић
Скоро никада сведоци историјских догађаја нису свесни да посматрају или учествују у догађајима који мењају историју. Ни сами протагонисти историјских догађаја често их нису свесни. Али 20. јануара 2025. гледаћемо један од таквих догађаја, док већина људи, укључујући и главне актере, неће знати у чему учествују, несвесни да су они у основи оруђе историје.
Двадесети јануар 2025. означава симболичан крај глобалног неолиберализма. Обе његове компоненте су нестале: глобализам је сада претворен у национализам, а неолиберализам је прeправљен тако да се примењује само на економску сферу. Његови делови који се односе на друштво – расна и родна равноправност, слободно кретање радне снаге, мултикултурализам – су мртви. Остају само ниске пореске стопе, дерегулација и обожавање профита.
Писао сам недавно о ономе што мислим да чини поглед на свет Доналда Џ. Трампа: профит, неомеркантилизам и неимперијалистички амерички национализам. Сваки од ових појединачних елемената може се лако дефинисати и ниједан од њих није нов или непознат. Али, као што је често случај са историјским прекретницама, тек када се ови елементи саберу, они у збиру заиста дефинишу нову идеологију. Њено име још не знамо. Међутим, оно што знамо јесте да она представља раскид са оном идеологијом која је владала од 1980-их, а сигурно од раних 1990-их до данас.
Сам Трамп је био корисник глобалног неолиберализма. По својим склоностима, годинама и националности, он је у потпуности учествовао у њему и од њега је профитирао. Из разлога који вероватно имају више везе са сујетом него са идеологијом, одлучио је да гa оспори. Није очекивао да ће у томе успети.
Ипак, осам година након прве и потпуно неочекиване изборне победе, и после четири године проведене у пустињи, опкољен скакавцима судских процеса и сталним прогањањем у медијима, након два покушаја атентата и објављивања књиге у којој је „сасуо све свима“, судијама, истражитељима и лажним пријатељима који су „пишали“ по њему и оптуживали га за издају, вратио се са 77 милиона гласова и победом извојеваном и по броју освојених гласова и на електорском нивоу.
Нико, укључујући и самог Трампа, не зна где ће мешавина идеја која чини његову идеологију одвести Сједињене Државе, политички Запад и свет. Тек кроз неколико година видећемо њихову логику. Илон Маск их можда најбоље представља. Он позива на стварање глобалне елите, која идеолошки, сентиментално и психолошки није везана за национализам, али га користи да умири ниже класе. То је глобални цезаризам: одаје почаст нижим класама, прикупља њихове гласове, плаћа њихове неизмирене рачуне за кредитне картице, али им намењује слабо плаћене послове и игнорише их као активне учеснике у политици изузев у интервалима од четири године. Он ради исто што су радиле традиционалне умерене демократе и републиканци, али пошто је његов цинизам нов, то је мање очигледно, мање му се замера и више му се верује.
Огољен и свеж, он представља раскид са идеологијом која је била владајућа последњих четрдесет година и са истрошеном владавином плутократа који су се претварали да су борци против сиромаштва. Неолиберализам није био идеологија крви и тла, али је успео многе да убије. Он сада силази са сцене праћен мирисом лажи и непоштења. Није чест случај да је нека идеологија била толико лажна: позивала је на једнакост, али је истовремено стварала у историји невиђен пораст неједнакости; позивала је на демократију док је сејала анархију, раздор и хаос; говорила је против владајућих класа док је стварала нову аристократију богатих и моћних; позивала је на правила док их је сва кршила; установила је систем увежбане лажљивости који је покушао да полулажи успостави као истине.
Све то се завршава 20. јануара.
Извор: Global Inequality and More 3.0
Превод: РТС ОКО
