Не умијем бити паметан, али логичније би било тврдити да је црногорска државна химна, заправо, прерада старе изворне пјесме, тј. верзије коју Даница изводи. Ко не вјерује, може провјерити на Фејсбук профилу Јована Маркуша
Шанса да докон човјек посјети портал „Побједа“, а да не помисли да је доспио у штаб ДПС-а или на самит Друге Србије, не постоји. А сам, тако, синоћ завирио тамо, дочекало ме једна колумнистичка апотеоза, права ода Радомиру Константиновићу.
Дочим, ауторица је мало модификовала оно мјесто које радо цитирају другосрбијанци, те је мјесто фамозног „искуства паланачког“, колумнистикиња Александра Боснић-Ђурић наперила „искуство хајкачко“. Признајем, то ми се више свиђа од Константиновићеве бравуре. Она је тај „племенско-хајкачки“ менталитет објаснила на случају недавног карневалског спаљивања лутке Андросер. Онако, учено, с доста цитирања паметних и глупих мудраца.
Ну, да хајкачки мелос нама јесте својствен то баш потврђују њене колеге из „Побједе“. Свакодневно. Дочим, било ми занимљиво што ме након читања споменуте колумнистикиње дочекала на „Побједином“ порталу права хајка на Даницу Црногорчевић. Опет они по старом де-пе-ес-овском кључу, чим Даница негдје отпјева, као недавно у Беранама, стару верзију пјесме, ону најстарију из 19. вијека, „Ој, јунаштва свијетла зоро“, „побједаши“ се досјете да је оптуже за антидржавно дјеловање. Дедер, да их цитирам:
„Pjevačica Danica Crnogorčević ponovo je, nakon nešto duže od godinu, izvela skandalozni falsifikat crnogorske himne u kojem se, u njenoj interpretaciji i pod autorstvom njenog supruga – đakona SPC Ivana Crnogorčevića, poručuje Crnoj Gori „jedina si za slobodu ti ostala srpskom rodu“.
Ну, не умијем бити паметан, али логичније би било тврдити да је црногорска државна химна, заправо, прерада старе изворне пјесме, тј. верзије коју Даница изводи. Ко не вјерује, може провјерити на Фејсбук профилу Јована Маркуша.
Милован Урван
