Na „Dučićevim večerima poezije” održana je i tribina o ćirilici na kojoj je konstatovana ugroženost nacionalnog pisma, ne samo na rubnim krajevima našeg jezika
Prošle nedelje je u Trebinju završena književna manifestacija „Dučićeve večeri poezije”, na kojoj je Nagrada „Jovan Dučić” pripala pesnikinji iz Beograda. Na svečanoj akademiji posvećenoj Dučiću i nagrađenoj pesnikinji Kocić nagradu je uručio gradonačelnik Trebinja Mirko Ćurić. Ćurić je istakao da se „Zlata Kocić ovom nagradom uvrstila u red najuglednijih imena naše književnosti”.
– Pesnik oseća potrebu da razbijeni svet ponovo ucelovi i potreba za dužim žanrovskim oblikom diktirana je iznutra, veli Zlata Kocić. Neprirodno je pristati na razoreni i raspadnuti svet, već nas čeka „posao zaceljivanja, reanimacije, zaokreta”, a mi to zovemo ponovnim ucelovljenjem sveta – rekao je u obrazloženju nagrade akademik Jovan Delić. – Preokupacije ove pesnikinje su kružni princip, princip raspetosti, sferičnost, višedimenzionalnost, rast zapremine. Svet je višedimenzionalan i poezija je takva.
Akademik Delić zaključuju da pesnikinja „iz vremena sadašnjeg jednom rukom zahvata iz prošlosti, a drugom svoju zlatnu mrežu zabacuje prema budućnosti. A u toj mreži je glas kojim se obznanjuje slovo, slovo ljubavi i slovo o ljubavi – Slovoljubve”.
– Da li je Zlata Kocić mogla dati veći omaž Jovanu Dučiću od imenovanja Meloda? To ime je višeznačno i obuhvata hrišćanske i pravoslavne figure.
Nagrađena pesnikinja Zlata Kocić se u prepunoj sali Doma kulture u Trebinju obratila prisutnima besedom o Dučiću, u kojoj je zaključila da je „lirika Dučićeva plod visoke osetljivosti; čula duboke, vazda bude misli; zaletne, razmahnute imaginacije”. Njen Dučić je, kaže u besedi, „kristalno čist kad se obraća Bogu. Aktiviran do poslednjeg svog atoma kad se okrene moru, vodi, nebu. Pa makar i da je nebo prazno, a more pusto, on će ugledati dve osamljenosti dušu i beskonačnost.
Dučićevi susreti započeli su u trebinjskim osnovnim školama u kojima su govorili pesnici Mirjana Bulatović i Dejan Aleksić, dok su u Gimnaziji „Jovan Dučić” nastupali Radomir Andrić, Selimir Radulović, Mato Uljarević i Miroslav Aleksić.
Posle polaganja cveća na spomenicima Dučiću i Njegošu u Narodnoj biblioteci Trebinje održana je tribina „Još dvije-tri reči o ćirilici, rode”. Na njoj je zaključeno da je neophodno više brige o zaštiti nacionalnog pisma i konstatovana i njegova ugroženost ne samo na rubnim krajevima našeg jezika. Pomoćnik ministra prosvete i kulture Republike Srpske Tanja Đaković otvorila je skup i podsetila na Zakon o upotrebi jezika i ćirilice.
Dučićevim svečanostima pridružio se i Muzej Hercegovine, gde je otvorena izložba „Srbija zemlja fresaka” iz fundusa Narodnog muzeja iz Beograda. Na izložbi su govorili autor izložbe dr Bojan Popović, načelnica Odeljenja za zaštitu kulturno-istorijskog nasleđa Milica Kotur i direktor muzeja Ivana Grujić. Na završnom programu manifestacije svoje stihove govorili su i Zoran Kostić, Dragan Hamović, Đorđe Nešić, Vera Basor i Zdravka Babić.
Celu manifestaciju pratio je Hor „Braća Baruh” iz Beograda, glumci Narodnog pozorišta Biljana Đurović i Siniša Ubović, prvak opere iz Novog Sada Vasa Stajkić, solista Vuk Zekić, pijanista Borko Milojković i kantautor iz Novog Sada Miloš Zubac.
U ime Kulturnog centra, koji je organizator, direktor Đoko Vučinić je istakao da je posle godina pandemije „održana manifestacija koja nas vraća u srce kulturnog života i daje novo lice Trebinju”. Pokrovitelj manifestacije je grad Trebinje.
Izvor: Živojin Rakočević/politika.rs
