На „Дучићевим вечерима поезије” одржана је и трибина о ћирилици на којој је констатована угроженост националног писма, не само на рубним крајевима нашег језика
Прошле недеље је у Требињу завршена књижевна манифестација „Дучићеве вечери поезије”, на којој је Награда „Јован Дучић” припала песникињи из Београда. На свечаној академији посвећеној Дучићу и награђеној песникињи Коцић награду је уручио градоначелник Требиња Мирко Ћурић. Ћурић је истакао да се „Злата Коцић овом наградом уврстила у ред најугледнијих имена наше књижевности”.
– Песник осећа потребу да разбијени свет поново уцелови и потреба за дужим жанровским обликом диктирана је изнутра, вели Злата Коцић. Неприродно је пристати на разорени и распаднути свет, већ нас чека „посао зацељивања, реанимације, заокрета”, а ми то зовемо поновним уцеловљењем света – рекао је у образложењу награде академик Јован Делић. – Преокупације ове песникиње су кружни принцип, принцип распетости, сферичност, вишедимензионалност, раст запремине. Свет је вишедимензионалан и поезија је таква.
Академик Делић закључују да песникиња „из времена садашњег једном руком захвата из прошлости, а другом своју златну мрежу забацује према будућности. А у тој мрежи је глас којим се обзнањује слово, слово љубави и слово о љубави – Словољубве”.
– Да ли је Злата Коцић могла дати већи омаж Јовану Дучићу од именовања Мелода? То име је вишезначно и обухвата хришћанске и православне фигуре.
Награђена песникиња Злата Коцић се у препуној сали Дома културе у Требињу обратила присутнима беседом о Дучићу, у којој је закључила да је „лирика Дучићева плод високе осетљивости; чула дубоке, вазда буде мисли; залетне, размахнуте имагинације”. Њен Дучић је, каже у беседи, „кристално чист кад се обраћа Богу. Активиран до последњег свог атома кад се окрене мору, води, небу. Па макар и да је небо празно, а море пусто, он ће угледати две осамљености душу и бесконачност.
Дучићеви сусрети започели су у требињским основним школама у којима су говорили песници Мирјана Булатовић и Дејан Алексић, док су у Гимназији „Јован Дучић” наступали Радомир Андрић, Селимир Радуловић, Мато Уљаревић и Мирослав Алексић.
После полагања цвећа на споменицима Дучићу и Његошу у Народној библиотеци Требиње одржана је трибина „Још двије-три речи о ћирилици, роде”. На њој је закључено да је неопходно више бриге о заштити националног писма и констатована и његова угроженост не само на рубним крајевима нашег језика. Помоћник министра просвете и културе Републике Српске Тања Ђаковић отворила је скуп и подсетила на Закон о употреби језика и ћирилице.
Дучићевим свечаностима придружио се и Музеј Херцеговине, где је отворена изложба „Србија земља фресака” из фундуса Народног музеја из Београда. На изложби су говорили аутор изложбе др Бојан Поповић, начелница Одељења за заштиту културно-историјског наслеђа Милица Котур и директор музеја Ивана Грујић. На завршном програму манифестације своје стихове говорили су и Зоран Костић, Драган Хамовић, Ђорђе Нешић, Вера Басор и Здравка Бабић.
Целу манифестацију пратио је Хор „Браћа Барух” из Београда, глумци Народног позоришта Биљана Ђуровић и Синиша Убовић, првак опере из Новог Сада Васа Стајкић, солиста Вук Зекић, пијаниста Борко Милојковић и кантаутор из Новог Сада Милош Зубац.
У име Културног центра, који је организатор, директор Ђоко Вучинић је истакао да је после година пандемије „одржана манифестација која нас враћа у срце културног живота и даје ново лице Требињу”. Покровитељ манифестације је град Требиње.
Извор: Живојин Ракочевић/politika.rs
