U emisiji Imaginarna edicija, od ponedeljka, 31. oktobra, do petka, 4. novembra, možete slušati tri teksta o različitim shvatanjima procesa sekularizacije u savremenoj sociologiji religije čiji su autori Dimitrij Uzlaner, Piter Berger i Hoze Kazanova. U svojim radovima oni se bave preispitivanjem dometa i ograničenja klasičnih teorija sekularizacije u razumevanju položaja i značaja religije u današnjem svetu. Tekstove je odabrao i preveo Milan Subotić.
Reafirmacija i jačanje religije u političkom životu, debate o statusu religijskih organizacija, kao i snažni trend obnove individualne religioznosti doveli su u pitanje pretpostavke da će globalni proces modernizacije u budućnosti dovesti do opadanja značaja religije.
Utemeljene u tradiciji Prosvetiteljstva, teorije sekularizacije formulisane pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, predviđale su na osnovu rasta naučne racionalnosti, urbanizacije, ekonomskog razvoja i socijalne sigurnosti, da će vremenom verske zajednice gubiti društveni značaj, a religijska uverenja ostati striktno ograničena na sferu privatnosti.
Međutim, društvena i politička zbivanja poslednjih decenija podstakla su radikalno kritičko preispitivanje niza filozofsko-teorijskih, normativnih i ideoloških pretpostavki ovih teorija, pa i njihovo eksplicitno napuštanje. Iako spadaju među kritičare pređašnjih teorija sekularizacije, autori čije tekstove emitujemo na Trećem programu, ne odbacuju sam koncept sekularnosti, već ga teorijski tematizuju na način koji, po njihovom uverenju, pomaže potpunijem razumevanju sudbine, uloge i značaja religije u savremenom svetu.
Drugi tekst o teorijama sekularizacije zapravo je tekst predavanja Pitera Bergera, koje je ovaj autor, pod nazivom „Osporavanje sekularizacije“, održao na Novoj školi za društvena istraživanja, 2007. godine.
Iako je Berger šezdesetih i sedamdesetih godina važio kao jedan od najistaknutijih zagovornika teorije o evolutivnom razvoju modernih društava koji karakteriše opadanje uloge religije, on je, pre svega pod uticajem preporoda islama i širenja evagelističkih protestantskih denominacija širom sveta, revidirao u kasnijim radovima svoje shvatanje odnosa sekularnosti i modernosti. Po njegovom mišljenju, ključno obeležje modernosti nije nužno sekularizacija, već pluralizam vrednosti i uverenja, kao i institucionalna diferencijacija društvenog života.
Razlikujući ideologije sekularizma – zapadnoevropsku (francusku), američku i komunističku (sovjetsku) – Piter Berger razmatra posledice koje one imaju u političkom životu. Takođe, ukazuje da proces sekularizacije nije nepovratan, te na primerima Irana i Turske, upozorava da elite koje usvajaju i implementiraju sekularne ideologije u vanevropskim kulturama izazivaju, po pravilu, jačanje otpora masa koje teže desekularizaciji, tj. afirmaciji sopstvene tradicionalne religioznosti. Stoga, svoje predavanje Berger završava pohvalom umerenosti ilustrovanu američkim rešenjem odnosa države i religije kojim se izbegavaju krajnosti religijskog, ali i sekularnog fundamentalizma.
Piter Berger (1929–2017) smatra se jednim od najznačajnijih teoretičara savremene sociologije znanja i religije. Takav status je stekao pre svega knjigom Društvena konstrukcija stvarnosti koju je napisao u koautorstvu sa Tomasom Lukmanom (1996). Urednik je zbornika radova Desekularizacija sveta koji je preveden na srpski jezik (Novi Sad, 2008).
Čita Aleksandar Božović.
Urednica Olivera Nušić.
Izvor: rts.rs
