Podmornica „veliki kit“ – ubrzana gradnja moćne mornarice Japana

Poznato je i da japanska mornarica poslednjih nekoliko godina radi na preuređivanju svojih velikih nosača helikoptera u platforme sa kojih će uzletati savremeni lovci-bombarderi pete generacije „F-35B“.

Međutim, van medijskih reflektora ostao je skupi i složeni projekat modernizacije i jačanja japanske podmorničke flote.

Kina, paradigma opasnosti

Ukrajina i Japan se nalaze u istoj rečenici na početku teksta jer u Tokiju, kao i u Vašingtonu, veruju da je ruska intervencija, kao izazov međunarodnom poretku u kojem SAD i njeni saveznici imaju monopol na vojno mešanje u tuđa unutrašnja pitanja, ohrabrenje za „sve agresivniji“ Peking da pokuša slično na Tajvanu.

Eventualni kineski vojni udar na to ostrvo sa 23 miliona stanovnika sigurno bi prekinuo linije snabdevanja Zemlje izlazećeg sunca i ozbiljno otežao njen izvoz, a verovatno je na neki način i uvukao u konflikt, jer je razumno pretpostaviti da bi krupni američki vojni efektivi stacionirani u Japanu bili angažovani bar na izviđanju i elektronskom ometanju, ako ne i u borbi.

Odluka Vašingtona da oružjem podrži Tajvan, nesumnjivo bi dala legitiman izgovor Kineskoj narodnooslobodilačkoj armiji da izvrši napad na američke baze na Okinavi i drugde u Japanu.

Postoji i opasnost da bi zbog geografske blizine najjužnijih japanskih ostrva Tajvanu kineske snage tokom oružanih dejstava mogle da naruše teritorijalne vode ili vazdušni prostor Zemlje izlazećeg sunca.

Treba uzeti u obzir i mogućnost aktivnog učešća Japana u sudaru matice Kine i Tajvana, jer bi vlada u Tokiju mogla da, što iz sopstvenog interesa što zbog pritiska Vašingtona, odluči da Tajpej podrži logistički – isporukama oružja i municije.

Zbog svega toga, ostvarivanje pariteta s kineskim snagama na moru i u vazduhu je prioritet za Japan.

Podmorničke snage Japana

I dok Kina brzo proširuje svoje mornaričke kapacitete i sada poseduje najveći broj površinskih plovila na svetu, ostrvska carevina u velikoj meri nade polaže u svoje podmorničke snage.

To je i u skladu s njenom geografijom i strateški i ekonomski opravdano, jer kvalitetni podmorski aparati mogu da desetkuju flote protivničkih brodova, preseku važne pomorske saobraćajnice i primaknu se kopnu neprijatelja te raketiraju uporišta u njegovoj unutrašnjosti.

Poslednjih dana, mediji u Istočnoj Aziji pišu o novoj klasi japanskih podmornica „taigei“, što bukvalno znači „veliki kit“. Reč je o vrlo tihim i dobro naoružanim jurišnim podmornicama dužine 84 metra i površinskog potiska od oko 3.000 tona, koje nose 70 članova posade.

Iako zadržavaju konvencionalan, dizel-električni pogon, kvalitetne litijum-jonske baterije proizvođača „Juasa“ im omogućavaju izuzetno dug boravak pod vodom, veliko ubrzanje i gotovo bešumno kretanje.

Opremljene su sa šest cevi za torpeda kalibra 533mm i protivbrodskim raketama „UGM 84C harpun“. To, kao i korišćenje litijum-jonskih baterija koje su upravo Japanci prvi u svetu uspeli da primene u podmornicama, govori o njihovoj konceptualnoj srodnosti sa prethodnom porodicom domaćih podvodnih plovila, klasom „sorju“.

Međutim, za razliku od njih, „veliki kitovi“ imaju unapređeni sonar i novi sistem za upravljanje borbom.

Ono što je posebno važno je da je od 2020. do 2023. Japan uspeo da porine čak četiri aparata klase „taigei“, što je za divljenje s obzirom na tehnološku složenost i veliku cenu podmornica tog profila. Koštaju 70 milijardi jena po komadu, što je u vreme kada je država odvojila budžet za njihovu izgradnju, bilo ekvivalent 635 miliona američkih dolara.

Za izgradnju jednog „velikog kita“ potrebno je oko dve i po godine, a taj posao obavljaju korporacije „Kavasaki“ i „Micubiši“.
Japan sada ima 23 vojne podmornice, od kojih je 20 u aktivnoj upotrebi – one su svrstane u dve flotile sa bazama u gradovima Jokosuka (u blizini Jokohame) i Kure (u blizini Hirošime).

Jačanje japanske mornarice

Treba reći i da je Japan u poslednjih šest leta godišnje produkovao i po dve višenamenske fregate sa stelt karakteristikama, od kojih svaka nosi 90 članova posade, protivbrodske i protivavionske projektile, mine, helikopter i površinski i podvodni dronove.

Proizvodnja poboljšanog, većeg modela biće nastavljena u narednih šest godina kako bi ukupni broj tih fregata u sastavu mornarice dostigao 24.

Tokio planira i izgradnju nova dva razarača opremljenih sistemom „idžis“, koji služi za obaranje neprijateljskih projektila, čime će broj takvih plovila porasti na deset.

Za nabavku krstarećih raketa „tomahavk“ za potrebe mornarice vlada je odvojila više od milijardu i po američkih dolara.

Kada se ovome doda činjenica da će već u naredne tri godine brodovi „Izumo“ i „Kaga“, koji su do sada služili kao nosači protivpodmorničkih helikoptera, verovatno poneti ukupno 42 lovca-bombardera „F-35B“, odnosno, početi da funkcionišu kao nosači aviona, jasno je da će Japan u vrlo kratkom roku ponovo postati jedna od nekoliko najvećih pomorskih sila na svetu, kao i da će steći zavidnu sposobnost projektovanja sile daleko od svojih obala na teritoriju protivnika.

Prednosti moćne mornarice

Nesumnjivo je da Zemlja izlazećeg sunca, koja je pre nešto više od godinu dana bukvalno udvostručila izdvajanja za vojsku i raspolaže sa preko 300 milijardi dolara za trošenje u tu svrhu u periodu od 2023. do 2027., nastoji da krupnim koracima nadoknadi zaostatak u odnosu na kinesku mornaricu, koja zahvaljujući krupnom brodogradilačkom kapacitetu svoje zemlje, raste neverovatnom brzinom u poslednje dve decenije.

Umnožavanje ofanzivnih raketnih platformi kao što su podmornice i razarači Japanu daje i sposobnost da pričini ogromnu štetu severnokorejskoj armiji, koja se zbog svog nuklearnog potencijala i bogatog asortimana balističkih i krstarećih raketa, u Tokiju doživljava kao ogromna pretnja.

Valja i primetiti da Japan brzom izgradnjom robusnih flota površinskih i podmorskih plovila sada, osamdeset godina nakon završetka Drugog svetskog rata, praktično vraća moć koju je imao na pragu tog sukoba, kao i da postepeno proširuje autonomnost u vojnom delovanju u odnosu na SAD (barem kada su u pitanju kapaciteti, ako ne odlučivanje).

Sopstveni vojni kapaciteti pružaju potencijal i za veću političku nezavisnost, pa će biti interesantno videti u kojoj meri će Zemlja izlazećeg sunca u budućnosti nastaviti da se za svoju bezbednost oslanja na prisustvo američke vojske i u kojoj meri će voditi politiku usklađivanja sopstvenih geopolitičkih ciljeva sa željama Vašingtona.

Ilja Muslin

Izvor: RTS