Почетком године, Румен Радев је понудио решење за излазак Бугарске из политичке кризе – самог себе. Неколико месеци касније, на осмим парламентарним изборима у последњих пет година, његова коалиција Прогресивна Бугарска освојила је већину гласова. Радев, некадашњи командант ваздухопловних снага и доскорашњи председник земље, дуго је чекао тај тренутак. Након година проведених на церемонијалној функцији, он је сада на челу политичког покрета који је убедљиво победио на парламентарним изборима. Радев сада има прилику да успостави, како је навео, „нормалну владу“.
Којим путем ће та влада тачно ићи, још је отворено питање, будући да се Радеву спочитава блискост са Москвом, а европски медији већ постаљују питање да ли је он заправо нови Виктор Орбан.
А све је почело још у јануару када је Румен Радев поднео оставку и повукао кључни политички потез – основао сопствену политичку опцију Прогресивна Бугарска, која је сада однела победу на изборима. Након што су излазне анкете показале победу његове странке, Радев је изјавио да ће радити на формирању стабилне владе и да његова опција неће дозволити нове изборе, наглашавајући да би то било „катастрофално за Бугарску“.
„Учинићемо све да спречимо нове изборе. То би била катастрофа за Бугарску. То би значило прелазак из кризе у кризу, а оно што треба да радимо јесте да напорно радимо на изласку из тих криза“, рекао је Радев.
Додао је и да ће Бугарска наставити да се креће европским путем, али да „јака Бугарска и јака Европа захтевају критичко размишљање и прагматизам“, уз оцену да је Европа постала „жртва сопствене амбиције да буде морални лидер у свету без правила“. Он је ову победу назвао и „победом наде“.
„Ово је победа наде над неповерењем, победа слободе над страхом и, ако хоћете, победа морала“, рекао је Румен Радев на конференцији за новинаре, преноси Ројтерс, након објаве прелиминарних резултата избора.
Од пилотске кабине до председничке фотеље
Радев, свакако, није типичан политичар. Пре уласка у политику градио је војну каријеру као генерал-мајор и командант бугарског Ратног ваздухопловства, а образовао се и у Сједињеним Америчким Државама. Као пилот и касније командант ваздухопловних снага, стекао је репутацију професионалца, али и човека који отворено говори о слабостима система, нарочито када је реч о модернизацији војске и односу државе према безбедносним структурама. Ипак, у ширу јавност доспео је 2016. године, када је први пут изабран за председника државе.
У првом мандату постао је критичар тадашњег премијера Борисова, који је био под притиском оптужби за корупцију. Када је полиција 2020. извршила рацију у његовим канцеларијама, то је изазвало масовне протесте широм земље – највеће од уласка Бугарске у ЕУ 2007. године. Демонстрације су месецима тражиле крај корупције и оставку владе. Радев је тада, 2021. године, поново изабран за председника, пише Ројтерс.
Од почетка политичке кризе, као председник држао се изнад парламентарних сукоба, именовао прелазне владе када је било потребно и постепено јачао свој утицај у земљи. Тако је Радев, док су се протести против корупције ширили повећање пореза довели су до пада последње владе у децембру, за то време постао најпопуларнији политичар у Бугарској.
Протести против евра потресају Бугарску: Жестоки сукоби грађана и полиције на улицама Софије
Многи бирачи виде Румена Радева као једину особу способну да пружи нови почетак земљи оптерећеној корупцијом. Он се представља као бранилац најугроженијих у најсиромашнијој земљи Европске уније, док истовремено балансира по питању европске политике. Радев је износио критичке ставове према Европској унији, посебно по питањима као што су усвајање евра и енергетска политика.
Истицао је и предности које је Бугарска добила чланством у ЕУ, али је истовремено позивао на дијалог са Русијом док се њен рат у Украјини наставља у пету годину. Такође се противио слању војне помоћи Украјини и санкцијама Русији. У међународној политици заговара „прагматичну“ линију која подразумева обнову односа са Москвом, реактивирање руских енергетских испорука и смањење зависности од Брисела.
Његова идеолошка блискост са мађарским премијером Виктором Орбаном додатно учвршћује његов профил унутар блока европских лидера који су критични према интеграционим политикама ЕУ. Ипак, упркос овој реторици, Радев је истакао да ће Бугарска остати чланица и Европске уније и НАТО-а.
Ипак, за Радева прави изазови тек долазе. Очекивања јавности су висока, од реформе правосуђа до економског опоравка и борбе против корупције, али је трпељивост Бугара, који су у протеклих пет година осам пута излазили на парламентарне изборе, доста нижа.
Извор: НИН
