Васељенски патријарх Вартоломеј осврнуо се на значај и наслеђе Светог и Великог сабора Православне цркве, десет година након његовог одржавања на Криту, у обраћању на јубиларној конференцији која се одржава у Шантију, у Француској.
Конференција под називом „Свети и Велики сабор Православне цркве (2016–2026): оцена и перспективе“ одржава се од 5. до 8. октобра под покровитељством Васељенске патријаршије.
Патријарх Вартоломеј описао је Критски сабор као „одлучујући“ црквени догађај за самосхватање и пут савременог Православља, нагласивши да и његово сазивање и његове одлуке представљају „важно поглавље у саборском идентитету и историји“ Цркве и драгоцено наслеђе за будуће генерације.
Он је подсетио и на дуг и тежак процес који је претходио Сабору и истакао улогу Васељенске патријаршије у његовој припреми и сазивању.
„Одлагање би значило његово коначно отказивање“
Васељенски патријарх осврнуо се на одлуку Антиохијске, Руске, Бугарске и Грузијске патријаршије да не учествују на Сабору 2016. године, оценивши да је њихова одлука донета „на основу нецрквених критеријума“ и да је изазвала „велику жалост“.
Према речима патријарха Вартоломеја, одсуство четири Цркве ставило је на искушење функционисање саборности, али није довело у питање саборски идентитет Православља.
„Није постојао никакав богословски или еклисиолошки разлог да се Сабор не одржи“, нагласио је, додајући да би одлагање „значило његово коначно отказивање — а можда је управо то било оно што су неки желели и настојали да постигну“.
Он је такође бранио документа усвојена на Криту, описујући их као драгоцено духовно благо Православља и савремени израз „живог Предања“ Цркве.
„Сабор после Сабора“
Патријарх Вартоломеј нагласио је да одлуке Светог и Великог сабора не треба да остану ограничене на званична документа, већ да постану саставни део црквеног живота.
Подсетио је на своје речи изговорене последњег дана Сабора 2016. године, када је прихватање и спровођење његових одлука назвао „Сабором после Сабора“.
Током протекле деценије, навео је, саборска документа преведена су на различите језике, организоване су конференције, на богословским школама уведени су предмети посвећени Сабору, а његов рад био је тема бројних постдипломских и докторских истраживања.
„Наставићемо да радимо на даљем прихватању, систематичнијој богословској анализи и широј пастирској примени одлука Критског сабора“, рекао је.
„Саборност је етос Цркве“
Једна од средишњих тема патријарховог обраћања била је саборност, за коју је нагласио да се не може свести само на сазивање и рад сабора.
„Саборност је начин на који Црква постоји и делује; она је њен ‘етос’“, рекао је патријарх Вартоломеј.
Он је нагласио да је остваривање саборских одлука у животу народа Божјег и само суштинска димензија саборског живота Цркве.
„Црква је ослободилац историје“
Васељенски патријарх упозорио је и на крајности секуларизације и црквене затворености, истичући да аутентично хришћанско сведочење не може проистећи из „затвореног и суморног Православља“.
„Затвореност никада током њеног историјског пута није аутентично изражавала Цркву, нити јој је икада користила“, рекао је.
„Црква Христова је ‘чудо новога’ у свету; она је ‘ослободилац’ историје, а не њен ‘противник’“, наставио је патријарх. „Православље је светлост и само оно што је светлост припада Православљу.“
Сведочење Цркве, додао је, мора бити „сведочење слободе“, будући да је Христос Ослободилац, а Црква место „живљене слободе“.
Посебна пажња младим нараштајима
Патријарх Вартоломеј посебно је нагласио значај младих и њиховог активног учешћа у животу Цркве.
Црква, рекао је, младима не нуди само „помоћ“, него „истину новог богочовечанског живота у Христу“.
Позивајући се на Окружну посланицу Критског сабора, позвао је младе православне хришћане да себе препознају и као носиоце и као настављаче вековног Предања Православне цркве.
Против фундаментализма и нетрпељивости
Васељенски патријарх осврнуо се и на улогу православног богословља у савременом свету, нагласивши да дијалог са савременом културом не значи прилагођавање Цркве духу времена.
Истовремено, рекао је, православно богословље мора „одлучно“ да се супротставља фундаментализму, који је Критски сабор описао као „израз болесне религиозности“.
Такви ставови, упозорио је, подстичу нетрпељивост и насиље „у име Бога“.
На крају обраћања, патријарх Вартоломеј изразио је уверење у будућност, нагласивши да ће Православна црква остати верна Предању апостола и Отаца, истовремено служећи као „служитељ мира и помирења“ и као заједница слободе и поштовања светиње људске личности.
Прочитајте још: Тема аутокефалности је једина коју је требало обавезно разматрати на Свеправославном сабору
Извор: Живот цркве
