Početkom godine, Rumen Radev je ponudio rešenje za izlazak Bugarske iz političke krize – samog sebe. Nekoliko meseci kasnije, na osmim parlamentarnim izborima u poslednjih pet godina, njegova koalicija Progresivna Bugarska osvojila je većinu glasova. Radev, nekadašnji komandant vazduhoplovnih snaga i doskorašnji predsednik zemlje, dugo je čekao taj trenutak. Nakon godina provedenih na ceremonijalnoj funkciji, on je sada na čelu političkog pokreta koji je ubedljivo pobedio na parlamentarnim izborima. Radev sada ima priliku da uspostavi, kako je naveo, „normalnu vladu“.
Kojim putem će ta vlada tačno ići, još je otvoreno pitanje, budući da se Radevu spočitava bliskost sa Moskvom, a evropski mediji već postaljuju pitanje da li je on zapravo novi Viktor Orban.
A sve je počelo još u januaru kada je Rumen Radev podneo ostavku i povukao ključni politički potez – osnovao sopstvenu političku opciju Progresivna Bugarska, koja je sada odnela pobedu na izborima. Nakon što su izlazne ankete pokazale pobedu njegove stranke, Radev je izjavio da će raditi na formiranju stabilne vlade i da njegova opcija neće dozvoliti nove izbore, naglašavajući da bi to bilo „katastrofalno za Bugarsku“.
„Učinićemo sve da sprečimo nove izbore. To bi bila katastrofa za Bugarsku. To bi značilo prelazak iz krize u krizu, a ono što treba da radimo jeste da naporno radimo na izlasku iz tih kriza“, rekao je Radev.
Dodao je i da će Bugarska nastaviti da se kreće evropskim putem, ali da „jaka Bugarska i jaka Evropa zahtevaju kritičko razmišljanje i pragmatizam“, uz ocenu da je Evropa postala „žrtva sopstvene ambicije da bude moralni lider u svetu bez pravila“. On je ovu pobedu nazvao i „pobedom nade“.
„Ovo je pobeda nade nad nepoverenjem, pobeda slobode nad strahom i, ako hoćete, pobeda morala“, rekao je Rumen Radev na konferenciji za novinare, prenosi Rojters, nakon objave preliminarnih rezultata izbora.
Od pilotske kabine do predsedničke fotelje
Radev, svakako, nije tipičan političar. Pre ulaska u politiku gradio je vojnu karijeru kao general-major i komandant bugarskog Ratnog vazduhoplovstva, a obrazovao se i u Sjedinjenim Američkim Državama. Kao pilot i kasnije komandant vazduhoplovnih snaga, stekao je reputaciju profesionalca, ali i čoveka koji otvoreno govori o slabostima sistema, naročito kada je reč o modernizaciji vojske i odnosu države prema bezbednosnim strukturama. Ipak, u širu javnost dospeo je 2016. godine, kada je prvi put izabran za predsednika države.
U prvom mandatu postao je kritičar tadašnjeg premijera Borisova, koji je bio pod pritiskom optužbi za korupciju. Kada je policija 2020. izvršila raciju u njegovim kancelarijama, to je izazvalo masovne proteste širom zemlje – najveće od ulaska Bugarske u EU 2007. godine. Demonstracije su mesecima tražile kraj korupcije i ostavku vlade. Radev je tada, 2021. godine, ponovo izabran za predsednika, piše Rojters.
Od početka političke krize, kao predsednik držao se iznad parlamentarnih sukoba, imenovao prelazne vlade kada je bilo potrebno i postepeno jačao svoj uticaj u zemlji. Tako je Radev, dok su se protesti protiv korupcije širili povećanje poreza doveli su do pada poslednje vlade u decembru, za to vreme postao najpopularniji političar u Bugarskoj.
Protesti protiv evra potresaju Bugarsku: Žestoki sukobi građana i policije na ulicama Sofije
Mnogi birači vide Rumena Radeva kao jedinu osobu sposobnu da pruži novi početak zemlji opterećenoj korupcijom. On se predstavlja kao branilac najugroženijih u najsiromašnijoj zemlji Evropske unije, dok istovremeno balansira po pitanju evropske politike. Radev je iznosio kritičke stavove prema Evropskoj uniji, posebno po pitanjima kao što su usvajanje evra i energetska politika.
Isticao je i prednosti koje je Bugarska dobila članstvom u EU, ali je istovremeno pozivao na dijalog sa Rusijom dok se njen rat u Ukrajini nastavlja u petu godinu. Takođe se protivio slanju vojne pomoći Ukrajini i sankcijama Rusiji. U međunarodnoj politici zagovara „pragmatičnu“ liniju koja podrazumeva obnovu odnosa sa Moskvom, reaktiviranje ruskih energetskih isporuka i smanjenje zavisnosti od Brisela.
Njegova ideološka bliskost sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom dodatno učvršćuje njegov profil unutar bloka evropskih lidera koji su kritični prema integracionim politikama EU. Ipak, uprkos ovoj retorici, Radev je istakao da će Bugarska ostati članica i Evropske unije i NATO-a.
Ipak, za Radeva pravi izazovi tek dolaze. Očekivanja javnosti su visoka, od reforme pravosuđa do ekonomskog oporavka i borbe protiv korupcije, ali je trpeljivost Bugara, koji su u proteklih pet godina osam puta izlazili na parlamentarne izbore, dosta niža.
Izvor: NIN
