Перпер била је фиктивна валута коришћена у Српском царству за вријеме цара Душана Силног. Перпер је био прилично јака валута, државна такса је износила један перпер на кућу годишње.
Перпера није постојала у физичком смислу, већ апстрактном. Како би се веће количине сребрног динара, тадашње српске монете, лакше обрачунале, користила се перпера која је означавала 12 динара.
Име перпер, тј. перпера долази од хиперпирјона, златног византијског новца који је увео цар Алексије Комнин. Име новца значи хипер (изузетно, супер) прочишћен јер је и настао како би замијенио солид. Солид је био златни новац уведен у вријеме позног Римског царства, чији је стандард дефинисао Константин Велики. Међутим, временом је Царство слабило и сиромашило, па је грамажа и чистота злата у кованицама опадала, а са њом и вриједност солида који је на крају био готово безвриједан.
Перпер као рачунска јединица, којом се бројало 12 динара, искованих од домаћег сребра у домаћим ковницама, појављује се редовно у српским писаним споменицима од времена краља Милутина. Логично је што се перпер, којим се бројао домаћи ковани новац, у српским писаним споменицима почиње редовно јављати када и динар као средство унутрашњег промета. Јер, идеални перпер је служио искључиво за бројање стварних 12 динара. Без динара, не би било ни перпера.
У законику цара Душана, перпер као рачунска новчана јединица сријеће се у 17 чланова.
До 1906. године Црна Гора није имала свога државног новца, већ је своје потребо намиривала искључиво страним новцем – златним новцем готово свију држава, а ситним новцем искључиво аустроугарским.
Те године у Црној Гори је у новчаном саобраћају уведена као новчана јединица п е р п е р, који се дијелио на сто пара, а чија је вриједност равна вриједности тадашње једне аустријске круне, коју је саобраћај замијенио.
Перпер се као црногорски новац први пут помиње у указу књаза Николе од 4. маја 1909. По том указу је одређено ковање апоена од 1 и 5 перпера. Нацрте за ове апоене је према предлогу Милоја Јовановића, урадио професор гимназије и сликар Илија Шобајић, док је гравер био Стефан Шварц из Беча. За њихову израду коришћено је сребро позајмљено од Србије.
На састанку који је одржан на Двору 1909. године, било је више предлога о називу новца, као што су „зета”, „ловћен”, „сребрњак”, а на крају је одлучено да се зове перпер.
Новац је 1906. године искован у ковници у Бечу, чији је директор у то вријеме био Димитрије Мита Петровић, Србин поријеклом из Панчева, који је помогао да се цио посао обави успјешно.
Прва емисија ковановог новца из 1906. имала је:
200.000 кованица од 1 паре, 17mm у пречнику, тежине 1,666 грама, састава 950‰ бакра, 40‰ калаја и 10‰ цинка
600.000 кованица од 2 паре, 19mm у пречнику, тежине 3,333 грама, састава 950‰ бакра, 40‰ калаја и 10‰ цинка
750.000 кованица од 10 пара, 19mm у пречнику, тежине 3 грама, састава од чистог никла (1000‰ никл)
600.000 кованица од 20 пара, 21mm у пречнику, тежине 4 грама, састава од чистог никла (1000‰ никл)
Редакција
