Ко у старости жели да задржи уобичајени животни стандард, тешко то може учинити само од државне пензије. Према процјенама финансијских стручњака, да би се живот наставио без великих одрицања након одласка у пензију, потребно је најмање 80 одсто посљедње плате.
У Црној Гори, међутим, просјечна пензија износи тек 525 еура, што је готово двоструко мање од просјечне нето зараде, која је нешто изнад 1.000 еура. То значи да просјечан пензионер располаже са тек око 50 одсто просјечне плате, док би за достојанствену старост требало барем 800 еура мјесечно. Другим ријечима, у пензији недостаје око 275 еура мјесечно да би се достигло „правило 80 одсто“.
Како стоји регион?
Сличан проблем имају и земље у окружењу, иако разлике у стандарду јасно показују колики је изазов обезбиједити сигурну старост.
Како стоји регион?
- Србија: просјечна плата око 820 еура, просјечна пензија око 400 еура. Пензионери располажу са свега 49 % зараде.
- Хрватска: просјечна плата 1.350 еура, а пензија око 600 еура, што износи свега 44 % просјечне зараде — један од најнижих удјела у региону.
- Словенија: просјечна плата око 1.500 еура, пензија око 800 еура. Пензионери добијају нешто више од 53 % зараде — што је најповољнији однос у региону.
- Босна и Херцеговина: просјечна плата износи око 480 еура, док просјечна пензија износи око 305 еура. То значи да пензионери располажу са отприлике 63 % просјечне плате. Ипак, једна анализа наводи да просјечна пензија износи само 31 % просјечне бруто зараде, што указује на значајне разлике између нето и бруто показатеља.
- Сјеверна Македонија: просјечна плата износи око 591 еуро, а просјечна пензија 327 еура То значи да пензионери примају 55 % просјечне плате. Други извор наводи просјечну пензију од 348 еура и нето плату око 440 еура (или бруто око 1.119 еура), што би значило да пензија износи између 31–55 % — у зависности од методе мјерења децентwоркбалканс.цомен.wикипедиа.орг.
Иако су износи различити, свуда важи исто правило: државна пензија сама по себи није довољна.
Колико штедјети?
Стручњаци препоручују да запослени одвајају 10 до 15 одсто своје плате за приватну штедњу. У случају грађана Црне Горе, то значи 100 до 150 еура мјесечно. Током 40 година рада, то би донијело између 48.000 и 72.000 еура уштеђевине – без обрачуна камата, приноса или инфлације.
На тај начин, пензионери би могли да надокнаде мјесечни мањак између државне пензије и потребног износа за очување стандарда.
Туристи у Црној Гори остају 4,4 дана у просјеку, а сваки други спава у Будви
Реалност је другачија
Ипак, реалност показује да је за већину грађана региона ово недостижно. Кредити, високи трошкови живота и инфлација смањују могућност да се редовно издваја за штедњу. Зато већина грађана старост дочекује са значајно нижим примањима, ослањајући се углавном на државне фондове.
Словенија је у развоју додатних пензијских стубова отишла најдаље, док су у Црној Гори, Србији и Хрватској пословне и приватне штедње још увијек слабо развијене.
Без додатне штедње и улагања, будући пензионери у Црној Гори и региону суочиће се са озбиљним падом животног стандарда. Правило „80 одсто“ јасно показује да државне пензије нијесу довољне – а колико ће грађани успјети да надокнаде тај јаз зависиће од личне дисциплине, економских прилика и спремности државе да подстакне развој алтернативних модела пензијског осигурања.
Како живе пензионери у Црној Гори? Већина прима 450 еура, а само ријетки изнад 1.000
Просјечна пензија у Црној Гори износи 525,23 еура, што је готово двоструко мање од просјечне зараде, која је нешто више од 1.000 еура. Највећи број пензионера, њих 47.332, прима минималну пензију од 450 еура. С друге стране, свега 4.745 пензионера остварује примања између 1.000 и 2.000 еура, односно сваки 28, док само 53 пензионера прима више од 2.000 еура.
Према подацима Фонда ПИО, просјечна пензија за фебруар износи 525,23 еура, док просјечна исплаћена пензија са обрачунатим разликама за фебруар износи 537,72 еура. Када се овај износ упореди за просјечном зарадом, евидентно је да је просјечна пензија скоро двоструко нижа од просјечне зараде.
Анализа који је портал Банкар урадио на основу података које нам је доставио Фонд ПИО, показује да од укупно 127.511 пензионера, 47.332 прима 450 еура, што значи да сваки трећи пензионер има законски прописану минималну пензију. Значај је број и такозваних корисника сразмјерних пензија, који мјесечно примању мање од 450 еура. Око 14 хиљада прима износ до 337,37 еура, а нешто више од 20 хиљада између 337,37-449,99 еура мјесечно, односно готово сваки шести. Износ између минималца и пројесчне пензије свакога мјесеца легне на рачун око 30 хиљада пензионера, што значи да скоро сваки четврти има пензију већу од просјека, али мању од просјечне зараде.
Но, има и оних којима се исплатило радити. Око пет хиљада пензионера има примања која су већа од просјечне зараде, а међу њима је 53 којима на рачун свакога мјесеца легне износ већи од 2. ооо еура.
Извор: Банкар.ме
