Predizborna kampanja je otkrila visok stepen nepoverenja birača u vlast i opoziciju, zbog čega će, sudeći po anketama, izlaznost na birališta biti manja nego pre četiri godine, kada se izjasnilo 58 odsto glasača
U Grčkoj će se u nedelju (21. maja), u uslovima vrlo izraženog nepoverenja naroda u vlast i opoziciju i, shodno tome, slabije zainteresovanosti za glasanje, održati parlamentarni izbori na kojima, prema svim anketama, nijedna stranka neće osvojiti potrebnu većinu glasova da bi sama formirala novi kabinet.
Predviđa se, takođe, da će odziv biti slabiji nego 2019. godine, kada je glasalo 58 odsto birača, i da najveće šanse za pobedu ima vladajuća konzervativna Nova demokratija (ND) aktuelnog premijera Kirjakosa Micotakisa, ispred levičarske Sirize, koju predvodi Aleksis Cipras.
Apatija birača
Umorni od dužničke i energetske krize, stalnog pritiska migranata, pandemije kojoj odgovor vlasti nije bio dovoljno efikasan, pa afera, poput skorašnje s prisluškivanjem, i duboko ozlojeđeni nedavnom tragičnom železničkom nesrećom, Grci su u izbornoj kampanji pokazali da manje nego ikada veruju svojim političarima. Najbolji dokaz za to je da se u finiš trke za mesta u parlamentu ušlo sa oko deset odsto neopredeljenih birača. Lider vladajuće ND Kirjakos Micotakis, nastupajući na predizbornim skupovima pod stranačkim sloganom „Stabilnost – odvažnost – napred“, obećao je povećanje plata, efikasniji državni aparat i bolje zdravstvo, ali i čuo dosta prigovora na rad svog kabineta, za šta je, kao glavna potvrda toga, potezana februarska katastrofa na železnici, kada je, u sudaru vozova, poginulo 57 osoba, uglavnom mladih.
Lider Sirize Aleksis Cipras je svoju radikalnu levičarsku koaliciju promovisao, uglavnom, kritikujući vlast, što je u Grčkoj stari politički manir. Imao je za to dosta argumenata, ali to, čini se, nije bilo dovoljno da, kako pokazuju ankete, po šansama za trijumf na izborima pretekne ND. Ostale partije, počev od socijalističkog PASOK-a, daleko su od toga da budu pobednici.
U samom finišu kampanje nešto više dinamike unela je odluka Vrhovnog suda da iz izborne trke eliminiše ultradesničarsku Nacionalnu partiju – Grci (koja je imala realne šanse da „preskoči“ cenzus od tri odsto) zato što su njeni lideri osuđeni za kriminalna dela, i procene da ona „neće služiti slobodnom funkcionisanju demokratskog ustava“.
Sud je utvrdio da iza ove stranke stoji Ilijas Kasidijaris (42), bivši pripadnik zabranjene neonacističke Zlatne zore, koji, od 2020, služi trinaestogodišnju zatvorsku kaznu pošto je ta organizacija proglašena odgovornom „za nasilje, ubistvo, rasizam i finansijske malverzacije“. Nacionalna partija – Grci je presudu okarakterisala kao „ubistvo demokratije tamo gde je rođena“ i najavila da će pravdu potražiti pred evropskim pravosuđem.
Nezadovoljstvo je izrazio i ostatak opozicije, nalazeći da odluka suda, zbog donošenja u „zadnji čas“, čini izbore neregularnim. Na pitanje kome će otići glasovi eliminisane partije, najčešći odgovor je – Sirizi.
Izvestan drugi krug
ND će, zavisno od anketa, koje u Grčkoj neretko omanu, osvojiti između 29 i 32 odsto glasova, Siriza tri do četiri procenta manje, a onda sledi socijalistički PASOK (8,5), KKE (komunisti) i stranka MeRA 25 bivšeg ministra finansija Janisa Varufakisa. Šanse da se, nakon prvog kruga glasanja, oformi koaliciona vlada praktično ne postoje, najpre zbog toga što je lider ND i aktuelni premijer Micotakis već najavio da oni neće ići na takvo rešenje, a onda i zbog činjenice da nema izgleda da se ostale partije dogovore oko vlade. Siriza bi, na primer, želela da vlada sa PASOK-om, ali nije realno da te dve stranke mogu u nedelju osvojiti 151 od 300 mesta u parlamentu.
U drugom krugu, zakazanom za 2. jul, koji se sprovodi po drugačijem sistemu i donosi bonus glasove pobedniku, najbolje izglede za formiranje samostalne vlade imala bi ND. To bi značilo nastavak vladavine ove desničarske stranke koja je državno kormilo preuzela 2019. godine, pobedivši Ciprasovu Sirizu. Uveren da je njegova vlada i u minulim godinama radila dobro, Micotakis je već najavio da će unutrašnja i spoljna politika zemlje biti na već utvrđenim osnovama.
Grčka je članica Evropske unije i NATO-a što, u bitnoj meri, određuje njen međunarodni položaj i delovanje u odnosu na druge zemlje. Za Atinu će, po svemu sudeći, posebno važni biti odnosi s Turskom jer je između dve zemlje već više puta dolazilo do ozbiljnih zaoštravanja, pre svega zbog razgraničenja u Egejskom moru. Ne bude li, međutim, razrešenja i u ponovljenom glasanju, novi izbori bi, najverovatnije, bili u septembru. Što se Srbije tiče, ne bi trebalo očekivati da će zvanična Atina priznati nezavisnost takozvanog Kosova, iako nas je veoma iznenadila nedavnom uzdržanošću na glasanju za članstvo te lažne države u Savet Evrope. Treba reći da je grčka opozicija žestoko kritikovala ovakav potez aktuelne vlasti i da on, čini se, nije naišao na odobravanje većine Grka.
Jovo Vuković
Izvor: Pečat
